Prosvetni glasnik

ПР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

водити. Синтактична ће правпла, дакле, одузнмати и време и пажњу учепичку тако, да ће облици бити занемарени, да се на тт,их неће моћи утропшти онолпко времена, колико је потребно, те тако неће бити ни поузданостп у облпцпма. Због те непоузданостд у облнцнма потоња ће лектира биттт оштећена тим, што ће се у њој ићи снорпје, него што желимо, другим речпма, губиће се доцније врсме, а то баш хоћемо да не буде. Да ће тако бнтп и с овом књнгом, да наведем пз ње неколико примера, у којима ће бптп синтактичних тешкоћа због одступања од сопвесттНо (ептрогипт само с тога, што ппсац радњу из нрошлости преноси у садашњост, те употребљава сопшпсИуиб ргаезепИб п рег&с1Ј п онде, где би по консекуцијп времена стајао само сош. ттрегГесЦ и рћтбсртапгрегГесИ. Тикво једно правпло, да многа друга п не сломи&ем, учеиици нсће моћи разумети ни онда, кад им га наставннк објаснн, неће га моћн разумети, јер су још неразвијенп, а такво што тражи се од њнх после прве године учења латинскога језика. То се мора тражнти од њих, ако хоћемо да преводе чланке, нначе на шта нам лектира. Тако ћемо ми ученпку иоред облика, које ће моћн онда поуздано научити, ако му се оставн да њих само учн, натурити да учн и оно, што по својој умној развијеностп не мо*же нн схватити, нагнаћемо га да учи н таква синтактична правила, за која у елементарној настави не треба нн да чује, а камо ли да их учи. Ево тнх нримера, којн су скоро у почетку саме књиге: УМећат тат агђогеб Поген1;е8, сштт аврегт адш1опе& А1ршт тиго агсеапГиг. АЛћис Јиррћег ттћт СауИ, ситтт бо1 бептрег Геге сае1о бегепо 1ихегИ (стр. 12, чл. 9.); НосИе Јогитпа пођтб Јаук, сштт... гчЛеггтиз (стр. 13. чл. 9.). Адпоут... ^иГ(1 <1еа тззегИ (стр. 47); Босић, ^шЛ ...сЈеЂеап1 (стр. 63); ... гебропбит ез1, сјиаге 1ое11ит ет & ГпсМстт зИ (стр. 105). Поред таквпх нрнмера имамо п пример ... геЛеип!;,... зо1^еге1иг (стр. 97), где после нсгорпјскога презенса долази тшрег^есШт, за тим прпмере, у којима се рагИшршш рег!'ес1т раббтут односи на објекат глагола ћаћеге као сотреПит ћаћео (стр. 37, (1). Оснм тога нмамо примере, у којима је супстантпв пз главне реченице унесен у релативну, кад је супстантив у српском апозицнја, као ЖеароИпт, циат игћет е!с. (стр. 17) п примсре са нерфектом негативнога смнсла као 1'ић Саг1ћа§о! (стр. 14, а). Таквс нртшере плп на прпмер кад уз диоЛ стоји нндикатив, а кад конјунктив госп. Јовановић нам не објашњава, а објашњава нам многе лакше ствари, а и такве, које су по себп јасне или се за њих зна јопт нз прве годнне као 1;ег (75. стр., напомена). Међу поменуте прпмере долази и елнпса пе дитс! тптптв (стр. 27), коју је г. Јовановпћ погрешно превео са ничега неумерено , додајућп пстнна још у заградн „не претерпватн ни у чем." У непрекпдном штпву, које је скроз нроткано сннтактичнпм правплима, отежана је прегледност, а тим се отежава н успорава и учење облика. Прп том не треба сметатп с ума да ми пмамо носла са ночетницнма, којп без прегледности у Еаставп не догу нпшта п како треба научити. Зар неће и тај терет з'ченпцпма бптн тежак п досадан и још досаднпјн од учења по реченпцама због тепткоће граматичког граднва, јер се у исто време морају учити и облнцн и борити се са сннтактпчннм правилнма? Према свем овом сасвим је прнродно и оправдано, што се већина школских радника данас држп оне познате изреке аигеа тетосгИаз: аИегит Гасјегкјит е{ аИегит поп пед1едепс!ит (једно треба радити, а не друго не треба занемарнтп) тако, да се на сто случајева у два случаја уиотребљава неирекндно штиво, аусвима осталим случајевима реченице са непрекндним штивом. Како се учењу облика на нојединпм реченнцама замера једино то, што су реченнце без везе п садржине, то замерка по себп отпада,