Prosvetni glasnik

64

ПРОСВЕТНП ГЛАСННК

шим осећањима, ирема ономе, што је аистрактно и најузвишеније. И оно може само иотиомагати уметнички развитак, у толико, у колико ова осећања буду нагонила човека на реадно представљање оних сдика, које она буду производпла у душп човековој. Не само дакде што ова два развитка и.ш васпитања нису једно исто, него се мадо и додирују. 2. Технички развитак у иеторији Првп почеци рада и умешности у њсму находе се још у животиња. Многе животиње врше нзвесне радње, које су потребне за опстанак њихов н врше пх често с таком умешношћу и одређеношћу да и човек мора да им се диви. Ово врше бидо за одбрану од непријатеља, бидо за дов и прибављање хране, бидо за одржање свога порода. Исто дакде оно рад чега п човек ради. Даброви граде читаве дворе иод водом; тиде најраздпчнија гнезда; мрави мравињке с безбројем одаја; чеде саће, а науци такве мреже, да п човек мора да стане поред њпх и да се запита: откуд овој жпвотињпци оволпко промпшљености за оваку нравпдност без шестара и метра!... Ј[ први човек мадо је бпо измакао од животиња. Он је потребе своје подмиривао на исти начпн као п друге жпвотнње. С почетком кудтуре ночео је п он старатп се најпре за оружје п направе за дов. Доцније се почео старатп п за стан н одедо. II нрво оружје, и први алати, п први станови, п прво одедо — све ово носп тин примитивнога разума и почетка службе руком, као најважнијим техничким органом. Па и данас се ово добро види на примитивној индустрији, где заната нема, где сваки сам гради све што му год треба. Све је то грубо и несавршено. Но у човека је вазда бида тежња за бољим и савршенијим. То је закон ирогреса. Отуда је и тражио оно што је боље ц савршеније. Отуда су се опет на другој странп утркивадн ко ће што боље и савршеипје да уради. Немогућно је било, да сви све раде п напредују у томе раду. Ваљало се задржати н ограничити на једно. И што се један човек вшне одавао само једноме послу, то је тај посао више и папредовао. То је закоп иоделе рада. II тек кад су се пословп изделиди, кад су поникли тако звани занатн, техничка страна у човечанства почела је много живље да се развија. Међу тим, развијале су се и науке, особито ириродне, које су све више давале могућности, да се многе природне сиде употребе у корист човекову, за живот његов, за дакше набављање свих потреба н за усавршавање њихово. Особито су премного усдуга учпниде човечанству Физика и Кемија. Оне су, с Математиком, учиниде више усдуге на овоме пољу но п у Физиологији и Медицини. Тако звана ручна н домаћа пндустрија све је више предазида у Фабричну, где машине с природном снагом замењују снагу људску и животињску. Човек остаје господар, који овдађује и управља природом п њеним сидама. Ни с чим више није задовољан у оиоме стању како му га природа даје, већ све то он хоће да