Prosvetni glasnik

просветнн гласннк

дотера, преради и усаврши: да га удеси за своју већу угодбу. И у овоме се опет служи ириродним силама. Тако је мала индустрија, ручиа и домаћа, постада великом и омогућида данашњу. културу и цивилизацију. Па и данас човечанство не стоји, већ се креће даље п даље. 3. Технички развитак у индивидуа Први покрети у детета су механични, несвесни и невољни. Но мало ио мало с јачањем тедесним п можданим и ти покрети постају јачи и одређенији. Испочетка оно не уме руком нн уста да нађе, а камо .ш што друго њоме да уради. И цело тедо нема никакве одређености, јер и кад узмогне оно не уме ни да седи, ни да стоји, ни да иде. Тек мадо по мадо, с јачањем мишићним и живчаним, тело се доводи у сдужбу духу и почиње да га сдуша. Покрети несвесни постају свесни, и невољни, нагонски, постају вољни. А кад се једном ставе у сдужбу вољи п духу, онда додази вежбање, те да се постигне извесна лакост и сталност у тим покретпма. Поред покрета у игри, који су више за развијање органско и раст тедеснп, дете почиње све више да се сдужи и руком и да њоме врши најлакше посдове своје н домаће. Дете најпре почиње да припрема ствари потребне му за забаву п игру. Везброј покрета п телом п руком оно учини данас, све у циљу да нешто постигне. Оно и гради и разваљује, и кварење му је псто тако забава и грађење, као п грађење само. Оно ствара н у томе се баш и види јак нагон за рад и стварање. Он се види и у најпримитивнијем седу, где деца стану сама себп да стварају предмете за забаву. Испочетка дете више ради ио угледу. Оно је још слабачко за измишљање, ади је одвише подобно за имитовање. Што год впди од старијих оно ће покушаватн да га изведе, да учини исто оно и онако. Отуда ће се у деце видети не само да играју „свадбе", него и да сахрањују дутку иди тицу посде какве пратње. А тако звано „плетење" или мешање деце у поједине радње одрасдих, у циљу да им помогну, одвише је познато. Овако, по угдедању, дете се и научи многим и многим пословима. Тек посде оно почиње и само да измишља п ствара, и додаје по нешто. Прилике за ово пма довољно и у кући и ван ње, и по градовима и по седима. Сеоска деца слушају своје родитеље и почињу за рана да раде све послове њихове, који нх доцније у животу, чекају. Градска иак виЉе проводе у игри, али доцније дође шкода, која има да регулише ове покрете и уиути их на користан рад према градскоме животу. Ако тога пак нема, ако се то не регулише, онда ће миога снага отпћи изгубљена, п омдадина, вољна и кадра за рад, одаће се нераду и беспослици, која је узрок многоме зду иосде у друштву. У образованпх народа допуштају децп сваки рад у кући и измишљају им забаве. Отуда играчке. Све што родитељп раде у ведикоме, то деца њихова имитују у мадоме. Тако се ПРОСВЕТНИ глдсник, 5