Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

71

значе, као год чујни знаци, само што. се с овнма не могу мерити због природе самога Функционисања свога органа, ока, које ннје тако згодан преносилац говорних знакова као ухо. Најпосле може се говорити о језику животиња, које издају гдас. И животиња се служи гласом да би се сиоразумела са својима, па је разумевају не само друге животиње него и човек, који је проматра. Ади језик животиња има много заједничкога са језиком т. зв. телесних покрета, мимике — јер како један тако и други исказују осећаје шш највише опће представе, а не мисли, рашчлањене у њихове састојке. То само може исказати људски говор, који ту анализу врши више илл маве хотимично, зато рашндааена и речима исказана мисао има само једно значење. Човечји се језик може, дакде, тачније одредити као рашчдањена мисао с помоћу гдасова. Они пак други језици — изузевши језик геста производ су људске природе, која све антропоморфизује, т. ј. која преносл у спољашњи свет људске односе и радње. Отуда бива да човек разумева и језик природе шш језик каквога старинскога зида, да му говорн и оно 1пто никакве воље нема, јер његов дух хоће да. објасни, да појми све што опази, свему да нађе смисао, онако исто као што смисао налази и у говору свога друга, као што тај говор разуме, кад му онај говори. ДеФинујући човечји говор (језик) као артикуловани израз његових мисли с помоћу гдасова, морамо додати, да је ова деФиниција обухватида више језиковиих страна. Језик је појава и израз сваке мисли — говор. Осим тога језик обухвата сва та изражајна средства за све те мисли. Овако треба разумети, кад се говори о језику некога народа, некога реда, некога књижевника и т. д. Ну језик у овоме смисду није уираво збир свих разговора тога народа, свих кдаса иди једнога дица већ много пре збир свих подобности и скдоности које одређују облик говору и збир свих оних стварних представа, које чине садржај његов. Најпосље, језик је заједничка особина свих људи, као на пр. право и религија, т. ј. језик је заједнички дар свих народа и људи да говором исказују своје мисли. 1 ) Предмет наших чданака биће прегдед резултата науке о језику, до којих је дотпла проучавајућп до душе врло занимљива, али врло тешка, с гледишта позитивне науке права метаФизичка питања о ирироди, иостанку и ирвоме развитку језика. А да се уђе што дубље у ова питања, потребно је да се нроучи природа језика — говора, Физичка и психичка, да се саберу сва она дата која су нам позната из историске периоде језика, јер ће закључци рег апа.1о<> - Јат тек тада моћи веројетиији бити, а у мпого се прилика морамо и с тим задовољити. Према овом наше се расправљање распада у три дела: 1-во о природи језика, 2-го о постанку језика, 3-ће о развитку језика, с нарочитим обзиром на генетичко-историске односе језика наше, индојевропске групе.

] ) 0. V. Л. СгаЂеЈепг, Б1е ВргасћтвзепвоћаЛ, 1.—4. стр.