Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГДАСННК

I ДЕО А. ПСИХО-ФИЗИОЛОШКИ ОСНОВИ ЈЕЗИКА 1 ) Говор ПСИХО-ФИЗНЧКА ПОЈАБА, МОТОРНА И СЕНЗИТПВИА ФУНКЦИЈА ГОВОРНИХ ОРГАНА. —. ГОВОРНИ ОРГАНИ ЗА ГРАТЕЊЕ И ЗА ПРИМАЊЕ ГДАСОВА. — АфАЗИЈА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ ЗА РАУЗМЕВАЊЕ ЈЕЗИКОВИЕ ПРИРОДЕ. — УнУТАРЊИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВ СКДОП. 1. Да се нешто каже, треба да има шта да се каже и да се хо~Ке то да каже. Воља доводи.у покрет језиковни механизам, физички и психичкн, који производи гласове да се њима означе наше мисли. Мишљеае и воља управљају духовном страном нашега језика, спремају што треба да се каже и издају наредбе мпншћноме апарату који покретима производи гласове. Покретом говорнога мишнћног апарата постаје гдас — израз мисли онога којп говори, али се тај покрет преиоси и даље кроз ваздушиу средину и допире преко уха и акустичкога апарата у мозак, у свест опога којп сдуша, и којн треба да разуме гласовнн израз, да појмп оно што му се говори. Еао што се види, говор — језик има две стране, продуктивну ц рецептивну, тако су потребне две личности, да језик — говор може вршити свој битни задатак. Језик — говор психо-физички је производ човекова организма и то 1-о Физиолошко-артикуловани онога који говори, 2-о Физиолошко-акустичкп онога који слуша. Ако се не разуме ова двогуба природа говора — језика, не може се правилно схватнти нп његова природа у опће, ни његова историја п Функционисање. Говор и слушање (разумеваље) две су природе ових исихо-физичкпх и физиолошких нроцеса, којп иосредују између две свести, две воље. Ради њпхова изучавања наукаојезику мора тражити помоћн од другихнаука; од анатомије п физиолргије кад хоће да сазна који су п како Функционишу говорни органи ; од исихологије , јер треба више да зна о току психичких процеса, кад неко своје миели хоће с помоћу знакова, гласова да саопшти другоме, и кад их други прпма и разумева преко тих знакова; од физике,

') Сва питања о којима ми говоримо у овоме чданку претресана су у многим дедима и чданцима. Ми наводимо само ноке од њих: Е. ТесЛтег, РћопеНк, 1880. Ее1р21§; Еддег, Ба раго1е ш4епеиге, Рапн 1880.; П. 8(егпИм1, Еш1еНип§ ш (Не Рзусћо1о&1е ип(1 Зргасћ^взепвсћаЛ, 1881.; СИ1Ђ. ЈВаИеГ, С1е шпегИсће Вргасће ипс! (Ие уегзсћ1е(1епеп Гогшеп с!ег Арћаз1е 1890., превео с!г. Раи1 Вои^егз; Л. ШпеГ, Бев та1асНе8 (1и 1ап§иа^е, Ееуие (1ез (1еих МопДез, 1891.; Ж УГипсИ, Рћу81о1о^. Рзусће1о§1е, I 4 , 1893., Веппо Ег&тапп, у Агсћг? Јиг зуз1:ета418сће РћИонорМе, II н III Ваис1, 1896.—1897.; 1)г ВаутопА ЈЈоЛде, Б1е то1оп8сћеп "У^огЈтога^еПии^еп, НаНе, 1896. (у АћћапсНипддо гиг РћИо8орћ1е ипс! Шгег ве8сћ1сћ(;е, VIII, ћегаив^е^ећеп уоп Воипо ЕгЗтапђ); АЂ1>е. ВоиввеЈШ, Ргтс1ре8 <1е рћопбИдие ехрег1теп1а1е, Раг18, 1897.; Вис1. Меггпдег, УегЈезеп ипс1 Уегзргесћеи, Л\ Т 1еп, 1895. и 1п(1о§егт. бргасћтзбепзсћа!!, 1897. (8атт1ип§ ббзсћеп, Ее^ргј^); X. Хефдинг, Очерки Психодог1и, рус. цревод, Москва, 1892., ТРг. Јот, Еоћгћисћ <1ег Рвусћо1о§1'е, 81иИ§аг1, 1896. Другу дптературу, особито сиецијадне радове, на^еди су цисци ових књига и расправа.