Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНН ГЛАСННК

73

кад је стал.0 да се з г позна природа, самога оруђа, грађе, звз т ка, што сдужи као пзраз мисди; од логже, кад изучава готове продукте: оно што је пзговорено, јер се тражи да се правидно раз] г ме што се кансе, да је оно догично, тачно, иначе ако је двосмислепо, не ће се постићи оно за чим се пде. Кад се пзучава развитак језика, производа, израза народа и човечанства, онда цела културна историја и свеколико знање човечанско помаже, да се дође до жуђене мете — јер је језик главни орган за душевни развитак човечанства, права подуга при напретку цпвидизацпје и није необично што су у њему сачуванп трагови из давномпнуде прошдости, трагови материјалне и моралне културе. Наш је задатак дакде у овоме одељку 1-о да покажемо како се мисао претвара у покрет говорних органа, како се психички акт претвара у физички — и 2-о како се глас као производ нашега говорнога апарата иреко акустичкога апарата претвара у физиОлошки и психодошкп акт, д. р. да ухватимо ал .Фу и омегу у говору и разумевању — у језику. Радп овога треба да се упознамо с прпродом и радом мозга и живчанога система, даље с радом мишића говорнога апарата, с радом уха и с процеспма што при чувењу бивају. Читалац већ види да би се, ако би се све потанко издожило што се тиче рада говорнога апарата, рецептивпога и артикулаторнога, морало ићи врло дубоко у анатомију, Физиологију, психологију. II кад би нам за то стајадо на расположењу впше просторау него што имамо за ове чланке, и кад бнсмо дуже време могли посветити овим приправним студијама — не бисмо ипак моглп онакав успех поетићл, као што се иште, јер је ово посао само стручњака, стога ћемо мп само додирнути најзнатније моменте, ограничитп се на оно што је најпотребније, ослањајући се на људе од струке, од ауторитета. Онп нак којима је стало да што више знају морају се латити стручне лптературе. 1. Нервнн систем може се уврстпти у говорне органе. Он је састављен 1-о из централне осовине, коју чини мозак п кичмена мождина, 2-о из нернФернскпх влакана (живаца), 3-е из великог симпатика. Мозак има две иолутпне (хемисФере), које сиаја особито ткање. Свака је хемисФера састављена 1-о из коре од сиве масе, 2-о пз сржп од беле масе п 3-е из сивих зрна илн овећих слојева, растурених ио белој маси, као што су таламус — оптички слој, сочнвасто п репато једро п т. д. Мозак је везан нарочитом везом с малим мозгом и кпчменом мождином. Последаи су елементи, на што се своди нервни систем, невронп, праве автономне Физиодошке јединке. Сваки је иеврон састављен из трп дела: из ћелнчнога једра, пз израштаја и даљих огранака. Ћелица је састављена из мреже иротопласмичиих влаканаца која пливају у маси од протопдасме, п међу н>има је цеитралпо једарце. Неврона пма у сивој маси мождане коре, у централним зрнима у мождпнп ~ унутарњој маси, у споју — продужењу мозга што веже великп мозак с малпм п с кичм. мождином, у овој последњој п у симпатикусу.