Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

одржимо везу између уже, језиковне и шире, психичке обдасти, отуда ово зал.ажење и у сасвим елементариу психолошку дискусију. Који су елементи психички, што улазе у психички организам језиковии? Наука је утврдила као једну од првих истина да се само научном анализом, само апстракцијом издвајају прости елементи, нроста стања, прости чиииоци у исихичком организму. Наш је душевни живот врло сложен, састојци се његовп не могу лако издвојити. Пошто и језнковни пеихички процеси имају карактер, све особине, нрироду других психичких нроцеса — разуме се да н за њих вреди што и за остале: и они се не могу издвојити а да се не поквари органски склад, или да се не приступи научној анализи ради практичних или научних нотреба. Психички се организам непрестаио развија п мења, али је у овом погледу зависан од телеснога организма, тј. он се мења упоредо с овим, јер се и телесни организам непрестано мења. Друкчијп су, дакле, како физички тако и психички организми у разна доба човечјега живота: у младости, у зрело доба, у старости; друкчији, кад смо у болесном или у здравоме стању, кад смо у сну или кад бдимо, и т. д. Што вреди рго 1о4о, о свеколикој душевној активности људи,' вреди п рго рагЂе, о језиковној. Ова ироменљнвост исихичкога оргаиизма заједно са физичким леио нам објашвава: како је могућно било да се диФеренцују толики разни лннгвистпчкн организми, да у опсегу једнога језика може битИ поред највеће сиротиње и највеће богаство, да се једни задовоље у говору с неколико стотина речи, други пак да располажу хиљадама, да једнп једва развију просту реченичну паратаксу, док други стварају најсложеније производе нпотаксе, периоде... У развитку духа човечјега сматрају се као три главна момента, као три главна чиниоца: утицај спољашности на унутрашњост, када постају осеКаји (сеизације), обрнуто утицај унутрашњости на сиољашност, када се јављају тежње (акти воље, волиције) и унутарње посредовање између ових процеса, према том како се осећа организам: — добро или рђаво иод утицајем споља реаговаће на спољашност, — кад бивају емоције. Ове три врсте психичких реакција иримарних управо су и снаге и форме у којима се јављају сви душевни иојави. А у исто време то су три врсте нсихичких објеката , које наша свест опажа. Оне су, дакле, Форме, у којима наша евест реагује на снољашност, т. ј. прима утиске из спољашњега света, и покретима делова организма или покретима нрестава у свести одговара на ове утиске, најносле оне су и силе покретачнце ко.је чине да се епољашаи утисак претвори у покрет делова тела или престава у свести, и да то буде пропраћано особитим осећањпма задовољности или бола. Нервни је систем за то удешен према потребама психичкога организма и његових Функција, јер централнн органи његови, као што је у нрвом одељку речено, епајају чула, рецептивне органе, нреко нерава - спроводника, са органима за реакцију (мишићи и жлезде). Ну