Prosvetni glasnik

306 ПРОСВЕТНН ГЛАСНПК

односа лора бити иешто што ће у односе ступати; не може из раздиковања бнти створена садржина која се разликује; не може од појма пндеитичности постати индентичност садржине. — И у том се греши ако се узме да је ово прво разликовање и иоређење при осећају исто што и суђење. До душе кдиде су суђењу ту, али се оно тек јавља на вишем стуињу развитка. Суђење није ироцес, који бива при непосредном чулно.м опажању, то је мисдена оиерација. У осећају се могу опазити разлике, али се пе мора рашчлањивати садржај његов у суд, и ако сама садржина тада добива у јасности. У сувременој психологији често се тврди напротив, да је осећајно суђење, осећајни суд исто тако исконски као н сам осећај, да је др. р. и суђење нримарна психичка појава. Шта впше неки су означили прост акат опажања као суд, и то егзистенцијални, који може бити п једночдан, а не бити веза из два елемента мисди, него само нсказпвати признање иди веровање, мишљење и опажање (тако нарочито мисди Брентано и његова шкода). Осећај, који сионтаним радом свести бива допуњен, осветљен п објашњен зову чудна престава, чудни опажај за раздику од психофизичкога надражаја. Може се узети да развитак свести који нзазива саобраћај .са спољашношћу нреко чула иде као неирекидно усвајање и ирерађивање осећајне грађе у оиажаје и преставе. У енгдеској се п Француекој пспходогији зато узимају изрази „перценцпја" п „презентација", у Немачкој УоМеПнпо' али и аперцепција. 3. Да речемо нешто п о осећању („чувствовању"). Осећањем зовемо нсихички надражај, кад се опажа, примећује да је промена стања у организму иди у свести од утицаја на субјекат у добром или злом смислу, да, дакле, при том осећају субјекат осећа пријатност (задовољство) иди бод. Осећање не уноси у свест одређену садржииу, из које се развија однос ка објекту који је изазвао осећање. — Осећање увек указује на стање субјекта, дакде никад не може имати објективни карактер. Осећања су субјективна страна иојава у свести, нрезентативних и перцентивних. Она више имају међу собом сдичности но појави, који су их изазвади. ]Ј1то се тиче Физиолошке им ирироде, она су централна, и ако нека од њих могу бити локализована у енто -псриФериском пди у епипериФериском деду теда. - Често их мешају с осећајима који се могу докадизовати (с витаднима, с осећајима покрета, и с кожним), никад се не осећају као објектпвна садржина свести, нпти се могу свезати с нечим што је с поља. — Пријатиост (уживање) и бод, две гдавне а једиа другој супротне врсте осећања, у ствари су сродна сгања свести, само квалитативно супротна. Њих није могућно више рашчдањивати, ни одређиватн — свако их свесно биће може опажати непосредно. Еад се осећа бол, — или нешто не достаје, нагон није задовољен, нотреба није засићена;