Prosvetni glasnik

ваука [i настава

309

ступи нагла промена једнога стаља у друго. Навнка утиче изједначујући п радост и жалост. Она чини не само да не осећамо у почетку непријатне дражи, него и да се оне претварају у пријатне; она ублажава оштрину бола, а чини нас равнодушнима према оном, чему се радујемо. Брише са утисака аихову свежину и чар. Контраст тежи да потре утицај навике, да одржи утицајност дражи. Али контраст не само што доноси и појачава пријатност, не само што еуделује кад се „горе" претвара у „боље", оно што нема дражи у оно што је има, него и појачава бол. То исто бива, кад је између обичне и нове дражи годемо растојање. Може у исто време бпти више надражаја: најсилнији иривдачи пажњу, потискује пак из свестп тога тренутка осећања што прате осећаје — доказ да утицај једне дражп на осећање стојп до општега стања свестп. 4. Они психички надражаји, који су израз томе да нашем организму потребује дражж, или који су његов одговор на примљене утиске, чија је вредност одређена у осећању — (при чем се ослобођава енергија, која изазива промене у односпма организма ка спољашњем свету, и у садржини свести) сви се ти психички надражаји зову тежња. Тежња је непосредно везана за осећање, обухвата све оне реакције што их изазпвају осећајни појави. Онапоказује њихову страну обраћену спољашности, т. ј. која је претворена у физички и психички покрет, као што осећање преставља унутрашњу страну осећаја, кад се, дакле, психичке дражи тичу субјекта а не објекта. Ирема двогубој Форми осећања и тежња је двојака: позитивна и негативна; привлачење и одбијање; жудња и уклањање; потреба и незадовољство. 0 тежњи се може рећи: то је она радња свести, која не прнма оно што је дано, и вредност му не оцењује, него која се врши кад се спрема нешто ново, што ће тек доћи у свест. Ово што се очекује одликује се тим, што потпомаже, чува и увећава осећаје угодности (пријатности, уживања), а умањује, уклања, одбија осећаје неугодности. Може тежња бити неизражена покретима, као што ни сви покрети нашега тела не морају проистицати пз тежње. Оамо они покрети имају психички карактер, код којих у исто доба има у свестп поред утицаја дражи и покрета још и осећај, осећање, тежња, пзвесии психички процес. Они не постају под утицајем спољашњих већ централних дражи (престава, осећања). Фпзнолошке покрете, које наш организам вршп ради свога одржања, не прате појави у свести (— нпр. покрете срца, црева, крвоток, лучење жлезда). Овамо спадају и простн периФериски реФлекси, којп су везани за контрактилну материју. — Органи, који врше Физиол'ошке покрете, могу чинити само једне покрете; али и онда, кад се драж промени, за разноврсне покрете потребни су многи разнп органи. Органи пак, који чине психичке покрете, у стању су од првога времена произвести не само бар један атрактиван и један репулзиван покрет, него полагано много веома разноликих покрета. Сви ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК 20