Prosvetni glasnik

310

ПРОСВЕТДП ГДАСНПК

физиолошки иокрети живога организма могу напоредо биватн — а то је потребно, ако се жели да организан може живети; од психпчких пак покрета могу у једно време бнти извршенн само неки, њихов ограничени број, просто зато, што у свести може бити ограиичепи број психичких садржина, У човека и свих киммењака нервнн се систем дели у аиимални и вегетативни, и један управља психимким, други физиодошким покретима. Цептрални орган нервнога система, мозак, управља анималним, а спинални и симпатиков или вазомоторски (т. зв. ганглиски) систем физиолошким покретима. Мозак није неиосредно везан са симпатиковим системом, н воља не може утидати на његове Функције — па ипак имају везе између нервних спроводника и ганглискога система, отуда може посредно утицати симпатиков сиетем на мождани, и мождани на овај — дакле неки пут оба система могу утицати иа Физиолошке и Физичке покрете. Вледило и руменило лица јавља се за време осећајних покрета, где вазомоторски систем има посла; и варење хране, на које не утиче воља — потпада под утицај осећања. Штетно утиче слабљење осећања на Функције желуца, црне цигерице, црева; некл пут и радосни надражаји ако пређу одређеиу меру могу реметити ове Функције. Симпатиков је систем узрок што се јављају многа стања нерасположености и раздражености. Спинални систем, који у тешњој вези стоји с нервним системом, пружа још више примера ових узајамних утицаја (а он управља секрецијом и покретима срца). Дисање је производ физичких и психичких покрета; свака нагла промена у осећању чини да дисање иде брже или лакше. Може ово бити хотимично п нехотично, јер највећи део процеса прн дисању бива нехотично н несвесно, па п за време дубокога сна, премда се и по вољи може дпсати: брзо, споро, силно, лако, н. пр. кад се говори и кад се по потреби регулише ваздушна струја, потреба за артикулацију. (нАСТАВИЋЕ СЕ).

ПРЖЈТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ ј Д-РА ЈА арка у. ј Леко, ПРОФЕСОРА ВЕЛИКЕ ШК0.1Е Дрзкано 6. маја 1889. годике у дворани Велике Школе (нАСТАВАк) У колико које тело боље и лакше сагорева, по тој теорији сматрало се, да је у толико богатије флогистоном . Тако на пр. чист угљен, који лако и готово без остатка сагорева, сматран је као тело, које сра-