Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА 311

змерно највише Фдогнстона има, и које је у стању, да и деФлогиетованим тедима врати флогистон . И за гвожђе каже се на пр. да сагорева, кад се на ваздуху жари. Познато је да се пршшком жареаа гвожђе на иовршинн превуче неком кртом кором, која приликом ковања, кад је усијана, у виду варница одлеће. Тај продукат еагореваља гвожђа по теорији Ф .гогистона сматра се као деФлогистовано гвожђе, Ако тај продукат сагоревања гвожђа помешаном са угљеном п ту смешу жаримо, добићемо опет чисто гвожђе. По теорији Фдогистона угљен као тело, које највише Фдогистона има, новратило је деФдогистованом гвожђу флогистон и тако се жареаем деФлогистованога гвожђа с угљеном добива опет флогистовано Н ./1И чисто гвожђе. Према томе пршшком сагоревања, по теорији Фдогистона, тедо коЈе сагорева треба да постане за толпко дакше, кодико износи кодимина Фдогистона, коју је пршшком сагоревања тедо изгубидо; а кад се опет Флогистонује, онда треба да постане за тодико теже, кодико износи кодичина ирпмљеиога Фдогистона. Ме|утим још и у оно доба, кад је теорија Фдогистона вдадада, приметидо се, да се приликом сагоревања извесних тела, тежина истих повећава а не смањује, као што би се по теорији Флогистона могдо очекивати. Тако на пр. из извесне количине гвожђа не добива се мање, већ увек више од оног продукта, који се придиком сагоревања гвожђа ствара, и обратно жарењем дефдогистованога гвожђа с угљеном не добива се више, већ увек мање гвожђа, но што је деФлогистованога гвожђа употребљено. При свем том та важна околност, која се с теоријом Флогистона није никако слагада и која је напослетку теори.ју Фдогистона оборида, није сметала, да се у ту теорију и даље верује. То повећавање тежине теда посде сагоревања објагањавало се на овакав оригинални, али еасвим погрешан начии. Ако на пр. узмемо две одовне кугде, које су приближно једнаке тежине, па их испод воде обесимо о теразпје тако, да буду у равнотежи, и кад за тим на једној страни теразија закачимо парче плуте, предмет, који је лакшп од воде, видећемо, да ће се та страна теразија подићи, т. ј. она страна теразија, на којој је одовна кугла с пдутом постала је привидно лакша, мадасмојој у стварн теагииу повећали. Сличан случај држало се да бива и приликом сагоревања, само с том раздиком, што тело, које сагорева, и продукат сагоревања меримо у ваздуху а не у водп. Тело, које сагорева т. ј. тело са фдогистоном изгледа да је дакше од тела, које је сагоревањем свој флогистон изгубидо, с тога, што је флогистон исто онако као и плута специФично лакши од медијума у коме се мери. Да су се тим сасвим погрешним тумачењем, које је за оно доба врло карактеристично било, присталице теорије Флогистона потпуно задовољавале, види се и отуда, што је још и онда, кад је славни Француски хемичар Лавоазије отпочео борбу противу теорије Флогистона, један од •20*