Prosvetni glasnik

320

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНПК

душевних стања код других. Док иам дневнн живот и дружба с људима дају основу за ово психодошко посматрање, изучавање историје и уметности служп нам на то, да га обогатимо и иопунимо тиме што видимо делање људп под иеобичнпм околностима и на њима се учимо да познамо целу моћ снаге, која лежи сакривена у нашим грудима. Овај део наука, са изузетком граматике, не Формулира из чињеница строго обавезне законе. Закони граматике одређени су људском вољом и ако нису дани у еветдој намери и ио размишљеном плаиу, већ су се развили мало по мало и по потреби. Они се дакле јављају ономе којп изучава језик као заповести, т. ј. као закони дати туђим ауторитетом. На историјске и Филолошке науке надовезује се право и теологија, чије претходне студије и помоћне на} г ке битно прнпадају кругу првих двеју. Општи закони које налазимо у обема такође су само заповести, т. ј. закони које је дала страна сила за веру и делање у моралном н правном погледу, а не закони којп садржавају општност масе чпњенпца, као законн у прнроднпм наукама. Алн као и прп примени каквог природног закона на један дани случај бпва и свођење граматичких, правних, моралних и догматичких заповести у облику свестног логичког закључпвања. Заповест је мајор таквог закључка; минор мора утврдити, да ли случај о ком се суди садржн погодбе под којима је заповест дана. Решење овог последњег задатка биће већином ствар психолошког посматрања, било код граматичке анализе, која нма да објасни смисао исказане реченице, или код правнпх суђења о веродостојности садржине, или о намерама радних лица, или о смислу једног заосталог списа. При том треба увидети да како синтаксе образованих језика тако и двехиљадугодишњом праксом преФињени систем наших правних наука добили су впсоки степен логичке савршености, тако да случаји који не подпадају под дане законе припадају правим изузецима. Дакако да ће пх увек бити, јер закони које су људи поставили никад не могу имати савршеност н Тачност ириродних закона. У тим случајима не остаје ништа друго већ нз аналогије и конзеквентностп за случаје погоднти намеру законодавца, односио попунитп је. Као средство за духовно образовање, граматичко и иравничко изучавање има то преимућство, што су при њему разне врсте духовних способностн прилично подједнако } г иотребљене. С тога је више школско образовање код европских народа у главноме наслоњено на учење страних језика помоћу граматике. За матерњи као п за страни језик који се говором изучи ннје потребно логично мишљење, док се на њима већ може вежбати осећај за уметничку лепоту израза. Грчки и латински језик поред ванредно финог уметничког н логпчког склопа имају и то преимућсво, које пзгледа да имају сви стари и првобптни језици, да помоћу промена облика, које се ласно распознају, тачно одређују граматички однос речи и реченица једних спрам других. Дугом употребом језици се угладе, гра-