Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

323

до строго Формудоканих и тачно одређених закона. Нема сумае да у прнроди нмамо носла с једним строгим каузалитетом који не трпн изузетка. С тога нас нагони да радимо дотле док не дођемо до закона који важе без изузетка. Ире се не смемо одморити, а тек у овом облику наше знање добнва победну моћ над простором, временом и природним нагоном. Гвоздени рад самосвесног закључивања тражн велику упорност и обазривост, оп се по правилу врло лагано креће напред и мал.о му помажу брзе муае духовитости. При љему мало је наћи од оне готовости којом најразличнпје искуство мора иридодазити помоћу историка и фнлолога. Наиротив битни усдов за методичан наиредак мишљења јесте да мнсао остане концентрисана на једној тачци, несметана споредностима п да је такође не омету наде и жеље, већ да се но својој вољи и одлуци креће. Славни логичар Стуарт Мил вели да је његово убеђење, да с\' индуктивне науке новог доба впше учиниле за напредак логичних метода него сви философи од струке. Битни узрок за ово лежи извесно у околности да се ни на једном пољу знања не да, помоћу ногрешннх резултата, погрешка у надовезпвању мисли лакше распознатн но у овнм наукама, где мн резултате мисленог рада већином можемо да непосредно сравнимо са стварношћу. То што сам исказао мишљење да се нарочито у математички обрађеним деловима природних наука решење задатка више примакло постављеној сврси но у опште у другнм наукама, молим да се не узме да бих ја све друге науке хтео да понизим пред природним наукама. Ако ове имају за се већу савременост у научном облику, то моралне науке имају за се то што се оне баве предметом који је ближе осећању и интересу људн т. ј. самим људскнм духом у његовим разним наклоностима и делању. Оне имају виши н тежи задатак, али је јасно да за њих не сме бити изгубљен пример других грана знања које су, због лакше савладљивог предмета, даље одмакле у погледу научне обраде. Оне могу од њих позајмити методу и иомоћи се богатством њихових добитака. Ја збиља верујем да је наше доба већ.научило понешто од нриродних наука. Неоспорна пажња чпњеннцама и верност прн њихову скупљању, извесно неповерење спрам привидног изгледа ствари, тежња да се пронађе природна веза истих и да се таква унапред претпоставља, чиме се све наше доба од првашњег раздикује, чини ми се да показују горе речени утицај. Овде нећу разлагати у колико би требало у школском образовању начинити више места математичким студијама као представницама самосвестног логнчког духовног рада. То је у главном пптање времена. У колико се шири обим знања, у толико се мора поправљати његова организација и спстематизирање, и тада ће доћи доба да појединци морају проћп кроз озбиљнију шкоду мишљења но што нм може дати граматика. Што је мени лично пало у очи код ученика, који долазе нз граматичких школа на природне и медицинске студије прво је извесна дабавост у примени утвр-