Prosvetni glasnik

324

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

ђених закона. Граматнчка правнла на којима су се они вежбали имају већином дуге редове изузетака; учоници с тога нису навикнути да се осдоне на поузданост легитимне посдедице једног строго општег закона. Друго налазим их врдо иакдоњене да се осдоне на ауторитет и тамо где могу да створе свој независан суд. У фидодошким студијама биће ученпк врдо често и од најбољих учитеља упућен на ауторитете, ,јер се ретко може прегдедати цео материјад и што оддучивање њено зависи од естетичког осећаја за депоту израза и од духа језика. Обе ове мане оснивају се на извесној деностн и непоузданости у мишљењу, а што је штетно за доцнпје природне и меднцинске студије. Противу обеју најбољи је дек математичко образовање. У њему постоји савршена поузданост закључивања и не вдада никакав други већ једино ауторитет сопс-твеног разума. Тодпко о разним иравцима духовног рада на разним гранама науке који је узајамно допуњују. Ади знање само по себи није циљ људи на земљи. Ма да науке пробуде и образују најФиније сиде људскога духа, ипак онај који учи да би само знао неће у томе наћи никакав прави познв свога живота на земљи. Често видимо врдо духовнте људе — којима је срећа или несрећа дала угодан спољни живот, не давши им у исто доба довољно сдавољубља иди енергије за дедање — како проводе досадан и незадовољан живот, док у непрестаном нагомидавању знања и даљем образовању свога духа мпсде да сдедују вајпдеменитијем цпљу живота. Само делање достојно нспуњава човечји живот, дакде примена већ познатог или умножавање самог знања мора му бити сврха. И последње је такође рад на напретку човечанетва. Знање је моћ. Никад овај став ннје јаче падао у очи но у наше доба. Ми смо научили природне силе пеорганског света да сдуже потребама човеч.јег живота и сврхама људског духа. Употреба паре увеличада је хиљадоструку тедесну снагу људи. Машине за ткање и предење предузеде су оне посдове за које треба за дух убпствена правилност. Саобраћај међу људима,, са својим сидним материјадним п моралним последицама, порастао је тако да о томе нико нп сањати нпје могао у доба кад су старији од нас почели да живе. Алн нису то само машине које умножавају људску снагу, нису то само окдопнице и челичнп топовп. резерве у животним намирницама и новцу на којима почива снага једног народа, ма да ове ствари јасно говоре о његову утнцају тако да и најпоносннје и најнепопустљивије апсодутне владе нашег доба морају мпсдити о том како да ослободе индустрију и да политичким интересима радних грађанских класа даду оправдан гдас у њпховпм саветима. ГГодитичка и правна организација држава, морална дисциплина појединаца јесу силе које условљавају надмоћност образованих народа над необразованим, и посдедњи, у колико не знају примити ту кудтуру, неминовно су осуђени да пропадну. Овде све зависи једно од другог. Где нема