Prosvetni glasnik

328

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПЕ

скупље; поверенпца је школских вдастп, које имају право надзора, а тако псто и оних друштава, која, добро разумевајући интересе и захтеве свога времена, иодижу и одржавају забавишта. У овом погледу рад у забавишту ваља уредити овако: 1., сваке недеље по две прнправнице наизменце дужне су, да настојавају у заводу и да бележе у тако званој „књизп посматрања" (која је удешена од пршшке као „књига индивидуаднпх особина" — 1ис1тЛиепђпћ — у вежбаоници) све што је вредно пажње ради примене оиога што се учил.0 у иедагогици забавишта; 2., приправнице морају недељно да напишу слпку једнога предавања, о оним играма н радњама, које изводе питомице под управом своје управитељице, а ова је дужна теоријским тумачењем и објаигњењем истакнутих појединости да разјасни вредност оваквога рада; 3., сваке недеље држе бар два самостална опита, чега ради су приправнице подељење на одељења, како би се свакој дада прплика да се вежба како у учиопици за рад , тако и у оиој за кретање и игру, и то све под иадзором забавиље, која на ове опите надовезује потребне поуке ; 4., сваке среде држи се оглед у прпсуству уиравитеља, а за тим одмах и седница, у којој, пошто сама приправница прокритикује свој рад прво остаде приправнице, па онда забавиља претресају рђаве п добре стране дотичног рада с пуно обзира п искрености, но ипак што је више могућно стварно п разговетно, казујућп прп томе , како би се учињене погрешке могле, избећи; шшослетку управитељ, поучавајући, аналише цео практичан рад, како односно јединства његовог карактера, тако п у погдеду његовог концентричног извођења-, сем тога, управитељ испитује, а где је потребно и поправља мишљења, која су изнеле приправнице о дотичном раду, па било да та мишљења похваљују било да куде рад; 5., За критиком одмах долази разговор о дужностима забавиље, које се не одиосе непосредно на васпитање, а истиче се све што се односи на уређење забавишта и управљање њиме. Принцип суиротности и Фреблов захтев, да се све еиољашње учини унутрашњом, духовном својином, а духовна својина да се преобрати у стварну сиољашност, ваља да разумеју приправнице уз припомоћ примера, које им износимо приликом предавања педагогике, а и оне саме да налазе по том упуству. Нриправнице треба да умеју прпчом да сликају п са усиехом да се уверавају после разговора о предметима, који се увек износе децп у природи, а не у сликама, да ли деца могу оно , што су унела (учинила духовном својином) у своје сазнање, своју машту п своје памћење, као и у своје осећање и вољу, опет да представе (преобрате у стварну спољашњост) говором и покретом, игром и радом. Исто тако ваља да се навикну да сматрају ирироду као .једину књигу, која користи детету, пошто му она новим и новпм иадражајима непрекндно пружа нову грађу за мишљење, осећање и вољу. И где би дете