Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

331

Овај начив штедње утидао је много на чданове и нечланове Задругине. Неки сиромашнији чданови говораху: „Ово што уложим биће ми на пролеће као иоклоњепо, а да је код мене на таваиу (сиротнија класа .људи држи кукуруз на тавану), ја бих га прн првој мањој потреби продао!" Кад је дошло време да се раздаје уштеђена храна, опажалп су ненданови, колика је корист чланова Задругинпх од удагања хране с јесени, јер док су ови узимади по 200 кгр. кукуруза из своје уштеђевппе, дот.те су нечланови за тодико кукуруза давади зеденашима обавезу, да им од новине даду по 300 па и 350 кгр. пшенице. Кад се узме да 200 кгр. кукуруза стаје 14 дин., а 300 кгр. пшенпце 42 дин., онда занста пнје чудо што је наш сељаа сиромашан што зеленаштво царује, а биће га дотде, докде сви не постану чланови Земљораднпчке Задруге. Кад су храну кући односилп, чељад су бида радосна, чланови су се породице осећали веома задовољни и благосиљали су онај дан, кад су уложили храну, дајући реч да ће у будуће и више улагати. Све ово много утиче на све чланове породице, али канда највећма утиче на омладину, коју већ у школи учитељ упућује на користан рад. Земљорадничка Задруга и у случају болести и смрти помаже својим члановима. Као што знамо, наш народ живи доста рђаво. Кад га болест снађе, трпи и вели: „Воља Божја", а трпи поглавито с тога, што нема средстава да се помогне. Бог је казао: „Помози се сам, па ћу ти п ја помоћи". Треба се, дакле, у болести лечитп. А чиме?! Болест је најчешћа у априлу и мају, кад је земљорадник у највећој оскудици. Ко да му помогне? Ако је домаћин, где је болест, задругар, он иде одмах у Задругу и тражи помоћи. II заиста, из свога искуства знам, да такав молилац никад није одбијен, шта више, да цео улравни одбор једногласно н са сажаљењем одобрава молиоцу зајам, да се лечи. Имао сам један случај, где је један задругар за свог болесног сина тражио помоћи. Мн смо му одмах дали зајам, а он је сина послао по савету лекареву у Београд — у болницу, где је на болеснику извршена операција, после чега је оздравео. Кад се тај младић вратио здрав, мени је лично, а преко мене и осталим члановпма ууправи захвалио, говорећп: „Од свега треба да оскудевамо, па да по мало улажемо у Задругу, јер да не беше ње и вас пре два месеца, ја бих сигурно умро, јер немадосмо ни кршене парице, да се лечим". Ово је изговорио младпћ од 19 год. Није ли ио овоме Земљорадничка Задруга прави анђео хранитељ ? Не осваја ли она овим путем највише млада срца? Овако се исто ради и у случају смрти. Један младић, чији је отац бно добар члан Задругин, и који је имао повећи зајам, при смрти, причао је сину своме о овоме зајму, и казао му, да гледа прво да нлати Задрузн, јер је тај зајам узет за храну. Син је очев савет послушао и по смрти очевој јавља се управном одбору с молбом, да га мало причекају, а он