Prosvetni glasnik

42*

Б Е Л Е Ш К Е

651

кад је већ свој спис бпо спремпо, невоља је бнла што нпје могао наћн нздавача, Тада он уложи у штампање тога спнса сву своју уштеду, наслеђе, које му беше од оца н стрнца остало, па му притече у помоћ н један прпјатељ из Ашерике, те тако поче издаватп свој гласовити спнс. Тај епохални спис је његова Снстема сннтетнчне философнје. Тек у почетку седамдесетпх годпна беше постигао својнм спнсом нрилично успеха, те у брзо велики мнслнлац могаде са задовољством погледатн на успехе свога неуморнога многогодишњега и непрпкнднога рада. То најглавније дело Спонсерово нма пет делова н пзншло је у десет свезака. У њему се говорн о развићу анорганскога света, јер о развнћу органскога света ннје хтео расправљати, пошто су о томе други научницн са успехом расправљалп. Ту се пзлажу принципи биологије, принципи психологије, принцнпи социологије и принцнии моралне фнлософпје. Основна мисао Спенсерове науке развића је, да се једнаке врсте ненрестано распадају у неједнаке, и по том се спајају у савршенпје јединство. Тако је овом дпферепцијацнјом и интеграцнјом органски свет постао од анорганскога. Закон живота састојн се, дакле, у прпмењнвању унутрашњнх покрета на околнну, а нојаве свестн су само једно ноно, врло компликовано, алн и врло интензивно средство за одржање живота. Човечанско је друштво врста надорганског развића, чнјн је циљ, да поједннац, у колико тежи да се одржи у животу, у толико служи целини. Као најглавнпји део свога великога дела Спенсер је још од почетка свога рада на фнлософнји сматрао философију морала. Тако, кад је седамдесетих година бно тешко оболео, п био се поплашпо, да неће моћп довршити започето фнлософско дело, он је нзоставно неке делове, који се тичу пспхологије, и одмах је објавио Чињенице етике, да бп тако бар основпцу своје философије морала предао јавностн.

За њега је морална радња највиша тачка за ннднвндуалнн н друштвени развитак. Да само у друштвеноме животу моасе бнтн говора о моралностн, није никада нн носумњао, н по његову мишљењу савршене моралности може битп само у идеалноме друштву, где би се потпуно слагале тежње поједннаца са општим тежњама. Овај велпки мпслнлац је врло религиозан. По њему је развитак светских творевнна развитак покрета матерпја у иростору и времену. Алн су то само феноменн, а оно право биће стварн, што се крије иза њих, то је вигие би&е, које нам је непознато п које је предмет наше вере и религиозног поштовања, У своме знаменитоме спису Првп принцнпи Спенсер расправља о односима наукс и вере н говорн, с пуно религиознога поштовања, о томе највшпем бићу. Сем свога главнога дела, у коме приказује своју мисао о принцппу развића, Спенсер је напнсао п објавпо велики број философских списа, н по многобројним својим делима данас је познат у целоме свету н нма велнкн број присталица свога нравца у философији. Садаје већ зашао дубоко у годнне, алн не оставља пера, Баш сада се бавп ревизијом својнх Првих принципа, којима ће још овога лета обрадоватн цео данашњп образованп свет. ❖ МаргесЈак о Српеној Књижевној Задрузи. — Карге<3ак, гласнло Хрватскога педагошко-књнжевног збора, Савеза хрв. учит. друштава и Хрват. учнт. штедовно - предујамне задруге, приказујући својим чптаоцнма књпге Српске Књижевне Задруге и Матнце Хрватске, у 18. броју од ове године, велп: „Лијепим књижевним даром обрадовали су своје чланове Матнца Хрватска н Српска Књпжевна Задруга. Ми оба та друпггва нашим читачнма најтоплије препоручујемо; јер смо увјерени, да ће намаћп (ирнбавитп) себн здраве душевне хране, ако постану њнховпм члановнма,"