Prosvetni glasnik

652

ПРОСВЕТНЖ ГЛАСНИК

НОВЕ КЊИГЕ И .1ИСТОВИ

књиге Историска сеђања у неким народним песмамао Краљеви-ћу Марку. Од проф. А. ГавриловиЛа. Из Гласа Српске Краљевске Академије, БУШ. 8", стр. 115—141. Марко Краљевић, син и наследник краља Вукашпна, у историји доста тамна лнчност, постао је предметом народнога певања југословенског, па је познат, по песмама и предању, и у несловенскнх Арбанаса, те лепо примећује К. Јиречек, да од Истре до Цариграда, п од Јањине до Варне нема човека, који Марка не би знао. Сасвим се прнродно намећу питања: Откуда тако велика распростраљеност певања о Марку Краљевићу? Како је Марко постао јунаком тако великога броја народних песама? На та пптања има много н разноврсних одговора, а на њнх донекле налазимо одговор и у овој радњи проф. Гавриловића, који је себи ставио у задатак: да у њој покаже један од начина, на које је земљиште радње Маркове раширено далеко изван граница, у којима је Марко у исгинп могао делати, п да се неке песме, по којима је Марко јунак који прелази граннце Балканскога Полуострва, врате на место, где су могле и добитп грађе за своје постање. Утврдивши прво земљиште радње Маркове на југо-заиадноме крају његове државе и изневши у кратко псторију појединих области, најближих Марковој држави, проф. Гавриловић се зауставља на овпм народним песмама: Марко КраљевиА н Ћемо Брђанин, Марко КраљевиЛ и Мина од Коетура, Марко КраљевиЛ н Вуче џенерале, Марко КраљевиЛ и Филии Маџарин и Сестра Леке каиетана, и огледа рестаурнратп донекле догађаје и главне лнчности у њима. За Ђему Брђанина готово до праве вероватноће утврђује, да је то Ђино, арбанаски кнез, који је у неким на-

родннм песмама Гино Арнауче, или Гнно Латинин. За Мину од Костура мисли, да је једап од латинских господара породице Гропа, у Арбанијп, с којим је Марко могао иматп сукобе. За Филипа Маџарина и Вуча џенерала закључује, да ће опет бити који од господара арбанаскнх, Латнна, па је само носле земљпште саме радње, представљене у овпм песмама, пом^кнуто више на север, ово у толико нре, пгто је само име Вуче (џенерале) могло доћи од родоначелника Дукађнна Танусија, који се иначе звао н Вуно или Вуко, а Филнпом се звао нраунук Ђина Зеневизија, родоначелнпк племена које је владало Аргирокаетроном. У Леки капетану опет внди сећање на Леку Дукађина. Као што се из овога види, проф. Гавриловић у својнм истраживањима о предметима наше народне појезије није ударпо путем мптофплским, којпм у овоме послу ударише И. Руварац и М. Халанскн, већје, уверен да песме о Марку Краљевнћа, којпх се додирнуо у овој евојој радњи, имају свој извор у нсторнјским приликама жпвота и рада Маркова, увек нм тражио реалну основу. Местимице су, истина, закључивања и сувише хипотетична, али у пословима ове врсте друкчије не може ни бити, те, у оиште узевпти, ова његова ра.дња врло лепо пристаје уз остале радње, у којима су до сада чињенн огледи, да се народно певање о Марку Краљевнћу што боље протумачи. * Наука о Финансијама. Од др-а К. Т. Е-еберга, проф. универзптета у Ерлангену. Превео др. Л. Пачу. Одштампано из „Фпнансијског Прегледа". Издање уредништва „Финансијског Прегледа", Београд. Штампано у Државној Штамнарпји Краљевине Србпје, 1900. 8°, стр. XXVII и 406. (Финансијска Библиотека, књ. I). У намери, да се у нас што више рашире фннансијска и економска знања, без којих се данас не може ни замислити образован човек, у про-