Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАВА

569

идеје, да бих познао какве су идеје обухваћене каквом сдоженом идејом, а какве нису, за то се нипгга неће до да пажљиво мотрим на оио што се догађа у мојој рођепој свести. 28. Али да се ностигну све ове користи, за то се хоће да се потиуно ослободимо речи, да нас оне не обмањују; а то једва да смем обећати себи; тоаико је тешка ствар раскинути везу која је тако из рана почеда и тако утврђена дугом навиком као веза између речи и идеја. Која тешкоћа нзгдеда да је много повећана науком о аистракцији. Јер, док су људи мислилл да су апстрактне идеје везане за њихове речи, не изгледа чудно што примају речи за идеје, — ношто налазе да је немогућна ствар оставити на страпу реч а задржати у духу аистрактну идеју, Која је по себи била потпуно несхватљива. Ово ми изгледа да је поглавити узрок што онн који су тако одушевљено препоручивали другима да оставе на страну сваку употребу од речи у својим размишљањима, и да расматрају своје голе идеје, нису успели да то сами учине. У последње време многи су добро увиђали апсурдна мњења и празне размириде што ничу из злоупотребе речи. А да би излечили ова зла, они нас добро упућују да се придржавамо идеја које се означавају, а одвратимо своју пажњу од речи, који их обележавају. Али колико год да је овај упут био добар, који су они давали другима, јасно је да га се они сами нису могли придржавати док су мислили да је једина непосредна употреба од речи да означавају идеје, и да је непосредно значење сваког општег имена опредељена апстрактна идеја. 24. Али када се за ово зна да је погрешно, човек може са више лакоће отклонити да буде обманут речнма. Онај који зна да нема других до иосебних идеја, неће се у лудо плести у то да изнађе и схвати аистрактну идеју везану за какво име. А онај који зна да имена не заступају вазда идеје, уштедеће себи труд те неће тражити идеја тамо где нх нема. Желети је, с тога, да свак уложи све своје труде, те да јасно позна идеје које хтедне расматрати, одвајајући их од све оне одеће н претрпаности речима што толико чине да се заслепи суд и подели пажња. Узалуд ми подижемо поглед небесима и раздиремо утробу земљину, узалуд тражимо по списима учених људи и идемо за тамним траговима старине, — треба нам само подићи застор од речи, те да угледамо најдивније дрво сазнања, којему је нлод диван и на домак руди нашој. 25. Ако се не постарамо да рашчистимо Прве Основе Сазнања од забуне и заблуде што долази од речн, ми можемо без краја умовати о њима а све на празно; можемо изводити закључке за закључдима, па не бити ништа мудрији. Што даље будемо итнли, све ћемо внше лутатн н више се заплитати у тешкоће и иогрешке. Ко год, с тога, намерава да нрочита следеће листове, .ја га молим нека му моје речи буду повод његовом рођеном мишљењу, и нека покуша да доспе истоме току мисли читајући до којега сам .ја досиео пишући их. Тим начином лако ће му ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК 37