Prosvetni glasnik

570

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИ&

бити разазнати истииу или иогренхност онога што ја кажем. Он ће бити изван сваке опасности да буде заведеи мојим речима, а ја не видим како би могао бити увучен у заблуду када расматра својс рођене, наге, ничим непреодевене идеје.

ЕДЕМЕНТИ ПЕДАГОШЕЕ ПСИХОЛОГИЈЕ *) Н. БЕ НААГ-А СРПСКИ ПРИРЕДИО Д-р Стев. М. Окановић., ПРОФЕСОР УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЈЕ У АЛЕКСИНДУ

У в о д Душевно и недушевно. Човек је душевно биће; он живи са свешћу, т. ј. он зна да живи и како живи. Биљка и мртво тело напротив спадају у недушевна бића. Ми замишљамо дух као нешто нетелесно, као какву силу. Еад је човек без свести, а кад без душе? Душевно сгање. До знања о телесним стварима, дакде и до знања о нашем теду, долазимо иомоћу чулног опажања. Душу иак не можемо непосредно опазити, ми упђзнајемо само њене радње. Сваки од нас има свести, ако гдеда и слуша, ако мисли или штогод упознаје, ако је весео или ожа~1огаћен, ако се појави какав захтев нли одвратност у нама. Те појаве називамо душевним стањима или облииима свести. *) Осведочена је истина, да се у васиитању не може ништа урадити, ако се добро ие познају закони духовног живота. С тога је света дужност васнитачева, да се, поред других занимања, бави и нроучавањем тога духовног живота ио резудтатима, до којих је дошла даиашња психологија. Моје је чврсто уверење, да су ради тога проучавања како за наше паставнике тако и за оне, који се спремају да то буду, потребне две књиге: једиа, ј којој би били популарио и разумљиво изложепи елементи психологије с обзиром на васпитавање, и друга, у којој би било научно изложено стање модерне психологије у школи (учитељској) или као увод за дубље проучавање овог другог већег дела, које би тада служило као ручна књига и васиитачев помагач у свима васпитним радњама. — Од свих психологија, које знам, мени се учинило, да је ова Ваа^-ова особито цодесна за то и да је с тога лотребно, да се преведе у нас, те да послужи за елементарно познавање психолошких закона с обзиром на њихову примену у васиитавању. У њој се из свакодневних, школских и ваншколских, примера изводе психолошки закони, иа се потом помоћу згодних питања на крају сваког чланка читалад побуђује, да размишља о примени тих закона у васпитавању, а тиме и да понови дотичне законе с другог гледишта. Односно превода морам наноменути, да сам се више старао да дело посрбим, него да га преведем. Желео бих, да ови »Елементи« учине своје до лојаве пом. опширнијег дела за дубљу студију духовног живота. Преводилац.