Prosvetni glasnik
628
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК
целој размери иа га иреиесемо и на арву, крњу, у којој је један неиознат, иа га с другим иомножимо). Л.епо. Јести ли свн то запамтшш? — Како сте запамтили?... Е сад пазите даље. Можемо и другојаче да га пронађемо. Би ли ко знао како ?... (Ако не могну ученици сами да нропађу, наставннк ће иомагати: Еолико тп изнђе кад помножиш унутарње нланове? — То се зове ироизвод унутарњих чланова. Како се он добио? — Из ова два дакле изишао је овај један број. Како ? — Шта ће бнти, ако се тај један број (производ), иодели с једним од ова два? (Изиђе онај други). Увери се о томе! — Подели га најпре с .једним! — Шта је изишло? — Шта видиш одатле ? — Запамт-ите овако: Ако ее ироизвод иодели једним својим чинитељем, изиђс онај други. Јесте ли запамтили? — Шта сте запамтили? — Сад пазите добро. Тај истн производ мора бити и од спољнпх чланова. Иначе, би ли сразмера била добра ? — Ево га, дакле, и за спољне чланове. Шта сад имамо? (Производ и један његов чиннтељ). Како ће се наћи други ? (Кад производ овим познатим иоделимо). Учини! Је ли изишао? — Како смо га нашли? — Запамтите овако: ваља да нађемо ироизвод од унутарњих чланова, иа да га иоделимо сиољним иознатим. Или, овако: Унутарње иомножити, иа то сиољним иоделити. Ко је запамтио? — Шта си запамтио? — Како ћете да запишете?... Заппшите овако: Ако је ирви члан неиознат, онда се он може ирона&и из она три друга на два начина: помоћу изложитеља и помоћу ироизвода. Помоћу пзложитеља ироналази се овако: нађе се изложитељ у друге целе размере па се пренесе и у прву, па се он с другим чланом њеним помножи и изиђе први члан. Помоћу производа овако: помноже се унутарњи и тај се производ подели четвртим чланом, те изиђе први. Напншпте сви ову сразмеру: Н : 15 = 36 : 12 Који се члан овде не зна? — Како ћемо да га нађемо ? — Нађите га! Како још можемо ? — Нађите га! — Узмите сад овако: 45 : Н = 36 : 12 Који се овде не зна? — Може ли он да се нађе? — Како?... (Покушати, да ученицн сами пронађу, без помоћи. Ако не могу, помагати овако:) Да огледамо и овде најпре преко или помоћу изложитеља. Који је изложитељ у друге размере ? — Може ли у прве бити други ? — Зашто ? Е, лепо, шта онда знамо у прве ? (Изложитељ и први члан). Како ће се наћи други? — Огледајте то у друге размере! — Кад се дакле први члан подели изложитељем, изиђе други. Учините то и у прве размере! Шта смо добили ? — Како ? — Како се дакле изНалази други члан преко изложитеља? (Кад се нађе изложптељ у друге размере, па се он пренесе и у прву и њиме први члан иодели).