Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

много развпјена и врло важна за боље и потпуније познавање целокупнога културнога развијања н напредовања човечанскога. Мп, Срби, билп смо срећни, те смо у томе времену, кад се с пајвећим интересовањем ирнстунало свестраноме проучавању народнога жпвота, имали Вукз, којп је, мимо свеколики остали плодни рад свој на српскоме језику н правопису и српској историји, својим миогобројним радовнма на познавању народнога нам живота бпо положио широк и чврст темељ Фолклору у нас, — тој новој научној гратти, која нма задатак: да проучи све оно чнме се карактерише живот једнога народа. Вук је много урадио за српски Фолклор, алп није могао ии доспео да на темељу, кој.п је био поставно обплатим прикунљањем разноврснога градпва за потпупо позпавање народнога нам живота, нодигпе и читаву зграду. За то није нп била довољна снага једнога човека. За тај носао потребно је и много времена п сарадња велнкога броја вредних посленика. Вуков је рад па српскоме Фолклору ваљало, дакле, продужити, и то оном интеизивношћу, којом је Вук радио. А тако, на жалост, није било. На срнскоме Фолклору нпје продужен рад у оним размерама, како је то Вук био почео радити, и како се по самој природи овога посла морало радити. Али то што на српском Фолклору није, у довољној мери, урађено у своје време, ваљало би урадити сада, докле у опште за тај посао нијејош сасвим касно. Овом књижпцом проФ. Ђорђевића хоће се да исгакне значај срнскога Фолклора, да изазове што веће интересовање за њ и иодстакн.е на што интензивиији рад на прикупљању разноврснога градива за нознавање народнога нам живота. После увода, у коме се износи у најкраћим цртама преглед досадашњега рада на српском Фолклору, у овој се књижици говори о потроби, да се што пре почне систематски радити на српскоме Фолклору, па потом о значају Фолклора у опште а српскога Фолклора иосебице. Лотреба за систематским и што интензивнијим радом па српскоме Фолклору тако је уочљива, да је довољно само указати на њу, па да је одмах свн увиде. Мн већ стојимо на размеђу двеју култура, које се нечујпо али упорно боре о надмоћност; наша народна култура, оличена у народним умотворинама, народиој медицпни, народноме праву, народној философији , народним обичајима, народној музицн и „свему у чему се дух и индивидуалност народна испољава", ухватила се у коштац са страном културом. Борба је пеједнака. Страна ће култура победити, а после те иобеде нестаће и најкарактернијих знакова нашега правога народнога живота. Надмоћност стране културе већ се осећа. Консерватизма, којим се наш народни живот годинама и вековима држао, већ нестаје; многе одлике нашега народнога живота већ се губе. Процес мењања, ко.ји се под утицајем многих страних примеса већ врши у нашем народном животу, бнвасве бржи. „У новије доба пропада народно благо страшном брзином, као да га односи вихар модерне културе. Што је још прије