Prosvetni glasnik

740

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

вачелне одлуке за издања, Вукових списа: да ова, нова издааа Вукових списа буду што прибдижнија самим Вуковим издањима. Да се овом приликом од овога начела само мало одступило, нрнређивач је могао, и ако не с малим трудом, пословице распоредити у групе, према зпачењу, и тако их штампати. Тиме би иеобично много био олакшан носао свима, који се буду служили овом збирком пословица. За оне „масне" пословице чини нам се, да их пије требало у ово пздање уносити, кад их већ нп Вук није био штампао. Ова збпрка ие би тиме много изгубила од своје потиуности, као што се ни иначе не бн много изгубило изостављањем тих иословица, јер су оне, у колико су могле бити овамо унесене, од ових, које су најмање карактеристичне као огледало духовних одлика нашега народа. Љих је требало изоставити у толико пре, што и поред оправдања у речима Јак. Грима (паћшШа иоп 8ии1 1пг]ла) у ово издање иису могле бити унесене и оне још „масније" пословице, којих је, иа сваки начин, било у Вуковој рукописној збирци. Само издање, рекли бисмо, могло је бнти боље с технпчке стране. Нарочито је ваљало водити рачуна о томе, да ће ова књига отићи н тамо, где нема коричара, да се књига може одмах боље увезати, те је требало, ма и најслабијим концем, прошити књигу, а пе дати је читаоцима овакву, да се разлиста н растури чим се први пут отвори. Да, је среће, књигу не би ни износили на продају, ако није чврсто увезана; али кад то већ у нас није могуће, онда ваља бар табаке како тако прошити, да се књига колико толико сачува од брзога пронадања, а никако се не би смела у промет лустити књига, у којој су табаци само којекако слепљени и у корице умотани, као што је ова књига опремљена међу читаоце. Вукове збирке народних умотворина саме се собом препоручују; алн оиет не можемо, а нарочито не нагласити, да без њпх, па дакле ии без ове збирке пословица, не бн смела бити ни једна српска школа, па ни једна српска угледнија кућа. — чи1, Српски Фолклор. Напнсао Тих. I'. ЂорђевиК. Оштампано из „Караџића" за 1900. год. Алексштац. Штамнарија Мате Јовановића (у Београду?), 1900. 8°, стр. 18. Велпки народни покрети, који крајем прошлога столећа онако силно потресоше готово све јевропске народе, учинише да се на многе моменте и чињенице у животу почиње друкчије гледати; тада се пробуди и интерес према народном животу н свеколиким карактерним одликама тога лшвота, — чему до тада није готово ни мало пажње поклањано. Живот простога народа у брзо носта предметом најмарљивијих испитивања п свестранога проучавања, и као последица тога великога интересовања за народни живот јавл>а се читава једна научна грана, данас већ