Prosvetni glasnik

743

мисли нашега народа, целокупну историјску свест, тежње и национадно осећање. У нашем народном предању очувани су многи врло драгоцени помени из народне нам прошдости, о иоједпним догађајима, дичностима, местима, и много пута ће историку врдо згодно посдужити за стварање што нотпупије слике о коме важноме моменту из прошдости. И народна музика наша има свога значаја, јер је у њо.ј пуно карактерних црта иароднпх. Народна пошња је израз народнога укуса и депо је огдедадо народне пндивидуадности. Не мањи је зпачај и обичаја правних, медицинских, техподошких, привредних, сточарских, довачких и других. Мимо све ово сриски Фодкдор има етичкн и подитички карактер, а у њему је и неисцрпно вредо за многе књижевне п уметннчке производе. Зато је н огромна штета, што до сада нашем Фодкдору у нас ппје иокдањана довољна пажња, усдед чега је ногдавито и дошдо то: да многе гране наше књижевности ие почивају на чисто народној основи; да се наши књижевни радници још не надахњују, у довољној мери, творевинама народнога духа; да наша књижевност није још потнуно народна п не сдужи потиуно народним нотребама. ПроФ. Ђорђевић дено веди: „Ми очекујемо од изучавања свога фолкдора: језика, обичаја, умотворина народног живота и т. д. коначни ирепорођај своје књижевностн, која ће тек оида ночети стварати велпка деда, кад српски књижевнпци буду ста.ш на српско земљиште, кад се престану напајати са туђих ненародних извора. За основ наше књижевности ваља да послужи народни извор којн нам даје тодико градива и тодико надахнуће". Овога ради преддаже, у овој марљиво и ваљано израђеној књижицп коју ириказујемо, да се и код нас створи „једно среднште коме ће бити задаћа да прикупља, проучава и обедодањује градиво из српског народног живота, обичаја и предања и све оно што се на то односи", да оснујемо, дакле, Сриско фолклорно другитво, „ако хоћемо да учинимо услуге своме пароду, ако хоћемо да учинимо усдуге науци, ако хоћемо да останемо вернп раду оца иове српске књижевности која се нреко Фолклора заснова, ако хоћемо да будемо своји"., Ову књижицу проФ. Ђорђевића најтопЛије преиоручујемо пажњи чпталаца ГЈросв. Гласника, жедећи: да их она, својом садржином, што впше заинторесује за сриски Фолкдор п рад на њему. Дач. Из српске историје. Догађаји и личности. Нанисао Милешо М. Вуки&евиК. Београд. Штампарија код ,, Просиете" — С. Хоровица, 1900. 8°, стр. 111. Оваки лист иаше народне псторије, н старе п новије, пспуњен је споменима о многим знаменитнм синовима нашега народа, којп се обесмртшпе преданом сдужбом своме роду. Овн многобројнп спомени о