Prosvetni glasnik

744

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

толнкнм заслужним људнма иашим драгоцеи су доказ о животној сназн срискога народа и најпоуздапије су јемство за иародну нам будућност. И у данима највећега искушења Србин ће се крепити надом на боље дане, при помену ових засдужних људи својих, којп су и мученичким венцем засведочавали велику љубав своју према своме народу. Тешко нам само иада, што су сиомени о многим напшм знаменитим људима још придично увијени тамом, незнаии онима, које ти нагни великани задужише вечитом захвалношћу. Неки од наших радника на нашој народној историји махом имају пречих стварп, по што је расветљивање светлих момената у народно.ј пам историји и нзношење помена о заслужнпм људнма. Али, нисмо пи без оних посленика, који марљиво проучавају многоструко граднво за тташу историју п тако пам оеветљавају страну по страну њену. У заслужне посленике на нашој исторнји иде и пнсац књпжице, чнј натпис горе нсписасмо. Ои већ неколпко година ради, полако али непрекидно, на нољу српско историје, расветљујући поједиие моменте у народтгој нам нрошлости, дајући нам о многим догађајпма и личностима пз наше прошлости и леие и потпуне слике. II у овој је књижици низ лепих слика о знаменитим догађајима и личностима. Слике су из новије наше историје. У њима се изиосе марљиво нрикупљени помени о овим заслужним људима нашим: Каиетану Кочџ (Петровићу, Анђелковићу); Стевану ЈовановиЛу, архимандриту манастира Троноше; Хаџи Рувиму, архимандриту манастира Боговађе, Јовану БукомановиЛу и Станиши МарковиИу — Жлатишуми, обор-капетану. 0 свнма овнм људима и до сада се, о једноме више о другоме мање, но што год знало, али пи о једноме од њих није до сада било овако потпуне слике, као што их о свој шесторици добисмо у овој књижици. Вукићевић је марљиво прикупио све помене о овимљудима, све је то лепо средио п изложио, те нам тако приказао верпо ове врло заслужне људе наше и лепо оцртао и ону велику борбу нашега народа за слободу, у којој ови људи ноникоше и у којој се обесмртише. На првоме се месту у овој књизи говори о Каиетану Кочи, „који је својим радом и јуначком смрћу оставио вечан помен иотомству и српском народу, да га се сећа, докле год н једног одушевљеног Србина буде на свету", а о коме „ми данас врло мало знамо". Кочин је јавни рад, нарочито његово племеиито огледање да ослободи свој народ од Турака, нераздвојан од судбине великога дела српскога народа, те је на овоме месту, уз верну и доста потпуну сллку Кочина живота и рада, приказан и читав одељак из наше новије историје, и то одељак, који је до сада био доста површно обрађиван у свима књигама, у којима је изложена прошлост нашега народа. 0 самоме Кочн пуно је интересних детаља, који се на нашем језику на другоме коме месту не могу наћн.