Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

231

и митроподиту рашко-призренске епархије, да у питању иотврде учитељских сведоџаба буде „неутрадан", у местима у којима Грци немају својих претензија. Такав поступак патријаршије врдо је сметао и Богосдовији: с једпе стране, што у њој свршеии богосдови, учитељски кандидати, не могоше дако до сдужбе доћи, а с друге што и сами наставници, који за Богосдовију долажаху, морадоше дангубити и грдним се трошковима издагати, особито се одуговдачаше питање о иотврди сведоџаба српских поданика. \ Турске вдасти у Призрену често реФероваху вадији у Скопљу, како „турско становништво не може трпети срп. поданике, јер их виђа како крокирају земљшпте и поједина места ФотограФскп снимају и како се може догодити, да који и погине и властима неприлике створи! 1 ) Отуда се у посдедње време и сама турска влада нротивљаше иостављењу Живка Бранковића за ректора Богословије и још двојице кандидата за наставнике. У ствари пак турске су власти знале, да ми немамо довољан број снремних људи, турских поданика, па им је на тај начин најлакше бидо затворити Богословију. Као што се одуговдачило с потврђењем наставничких сведоџаба, тако се исто отежавадо, када је требало коју стару зграду до Богословије купити или изнова начинити. Али у опште узевши, придике су се за Богословију на боље окренуле. Основне школе су се почеде с дана на дан све више отварати и учитељи тражити, а њих највише Богословија даје. (НАСТАВИЖЕ СЕ)

') За бившег јеромонаха, наставника Богословије, Јанићија Васића јавно су тврдили да је Фотограф, па се у кадуђерско ддело иреобукао. Јанићије се за несрећу доцније „рашчини", и тиме њихово веровање готово потврди... За Стевана Стевановића саме су власти у Скоиљу тврдиле да је ОФицир, за то што су дознале, да у Србији има неки официр истога имена и дрезимена, те су мислиле да јеовај баш тај, па би хтео, иод именом наставннка. да врши у Нризрену послове сваде стрЈтге! За то га и не иотврдише.