Prosvetni glasnik

238

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

вераитета, 1869. године, био је одсудно иротиван томе, да се свршеним реалцима допустп уписивање иа универзитет, а већ после осам година он је јавно изјављивао, да бн свршеним реалцима на свакн начин ваљало допустити, да се могу уписати у медицински факултет. Још тада је он узввкнуо : „Не грчки, геометрију дајте!" У Немачкој се сада, као пређе у Норвешкој, као сада у Шведској и још некојим јевропским земљама. јавља читава, и то врло јака, етруја противу класичних језика. Противнп су престижу, који је до сада у средњим школама даван латинском и грчком језику над сваким другим предметом, па и матерњим језиком и народном историјом; неки већ захтевају, да се грчкн језик сасвим избаци нз средњнх школа, док се други задовољавају и тим, да се овоме предмету знатно смањи број часова у средњнм школама. У самој комисији, која је имала одлучитл о иупгтању свршених реалаца на универзптет, Харнак и Мелендорф заступали су мншљење, да у гимназијама треба н даље задржати грчкн језик, „али не само у интересу класпцизма, већ радп живљег схватања и облагорођавања модерие културе". Одлуци комисијској о изједначавању гнмназиста и реалаца у примању па универзитет придају у Немачкој великн значај. Том је одлуком, веле, решено н једно крупно питање, које има свој народно-економни значај. Неиуштањем свршених реалаца на универзитет ученнчки родитељн били су принуђенн, да још врло рано одлучују о будућем позиву својих синова, одмах чим нм деца сврше основну школу, ио навршетку десете године. Ако даду своје дете у реалку. већ самим тпм одмах је одлучено и позиву детињу, јер свршивши реалку, знало се у напред, дете је могло бити у животу само техничар. А у тим годинама још је врло рано одлучивати о позиву, коме ће се дете одати у животу.

Родитељске жеље. — У граду Дрезди упутили су били свакоме ученичкоме родитељу пнтање: у које бн доба више волео да јутром ночнње школа, у 7 или 8 часова? Велика већина ученичкпх родитеља изјавила је, да рад у школи јутром почпње у седам часова; 19.143 родитеља је било за то, да школе иочнњу радити у 7 часова, а само их је 2263 изјавило жељу, да рад у школи почиње у 8 часова. * Ученици народних школа и алкохолна пића. — У Немачкој је, као и у многим другим баш и најкултурнијим земљама, врло великаупотреба алкохолних пнћа. То се најбоље види из тога, што тамо и деца, па чак и у најнижим разредима основних такола, употребљавају пиво, вино па и ракију. У многим школама су прибирали иодатке о томе, да ли је н у коликој мери раширена употреба алкохолних нића код школске деце, и дошли су до страшних резудтата. У Бону од 247 ученика другога н трећег разреда основне школе било је једно једино дете, које није било употребљавало алкохолна пића; 110 пх је пило свакога дана, више пута, внна или пива, а 20 нх је добивало од родитеља свакога дана по мало коњака, укрепљења ради. И по другим местима добивени су приближно једнаки иодаци. И у нас је употреба алкохолних пића сразмерно доста раширена. Алкохолизам на сваки начин нпје поштедео ни многу децу, па ни школску. Али о томе немамо још иодатака. Зар би тешко било, да наставници народних школа приберу ове податке, сваки за децу своје школе. Тек тада би се могло тато н рећн о томе, шта би ваљало предузимати за сузбијање алкохолизма у нас, нарочито нротиву тровања деце алкохолом. Свако зло се може тек онда лечити, кад се позна.