Prosvetni glasnik

206

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

битолински су слојевн на внше места покривени црвенкастим пешчарима, у којима су зрна слепљена ваиновитпм цемептом; код сел.а су у ове пешчаре уметнути скдадови (?) фосидног угља. Они се петрограФски индентиФикују са сенонским пешчарима на Шабановом Трапу". Зар писац збиља није знао, како је јопг ЖујовиЛ утврдио, да је овде око лигнита „гдина са слатководним шкољкама" (Грађа за Геол. Краљ. Србије, стр. 39). и да је кретацејски терен у Сопоту .покривеп терцијарним сдојевима" (Геол. Србије, стр. 155)? Изгдеда, да писцу у опште нпсу иознате терцијарне насдаге с дигнитом, којих има на вигае места у овом округу (Присјан, Сопот, Осмаково, Гадошевац — северно од Бабушнпце, Лужничка котлина — у Тодоровој Гецп п М. Боњинце — у Јабланичкој Геци). 4. Светолик РадовановиЛ саопштава резултате својих летошњих екскурзија по терену између ГолЈшца н Брљице. — Пзложпвшп досад познате податке (впди Геологија Србије I, стр. 179—182), додаје: 1) да другомедитерански сдојеви на Меловама падају к СЗ под углом око 30°; 2) да слојеви хлоритошиста на Сашу граде на С. проширену а на Ј. скупљену антпклинаду, п да у западном крплу ове антиклинале поступно показује све блажпји над што се бдиже иде Терцпјару, али им се додпр нигде не може проматрати, јер је покривен лесом или обичном земљом; 3) да, идући уз Дедински Поток, посде (по ЖујовиКу лијаских) угљенитих грудвастпх кречњака и дапора (пешчаре није овде пигде смотрио) настају руменкасти и сиви лапоровити тнтонски кречњаци, којп услед једне уздужне раседине стоје напоредо с првима, онако исто, као што се то види и при крају потока; 4) да у овом терену има и еруптивнпх стена, које до сад нису биле познате, и то амФибол-андезита, нарочито на месту званом Јанков Салаш (где су у друштву с грубим туФовима) и код негдашње Митојеве воденице; 5) да тектоника Велпке Кошаре није онако проста као што се досад држало (Геологија Србпје I, стр. 181), јер овде управо имамо три антиклинале, од којих је на,јвећа, средња, просечена још двема уздужнпм раселинама (изнад н пспод Голубарника); 6) да је за јурске кречњаке, који се на Великој Кошарн надазе пспод титонских, веома карактеристпчио, што им се између сдојева редовно налазе рожнаци; 7) да кретацејски кречњаци Ђулове Стене, на којој се налази Голубачки Град, усдед једне велике и у гдавном уздужне раседине такође дискордантно упиру у досадашње јурске кречњаке, те се с тога н косе са источним кридом Велике Кошаре; 8) да одавде настаје једна велика кретацејска антиклинала, која је на Гидану разривена амФибол-андезитима с веома интересантним контактним метаморФизмом (види записник ЕХ1У збора, тач. 3) п рудним жицама (видп Годишњак Гударск. Одељ. I, стр. 151); 9) да дунавска сутеска пспод Голубачког Града није сва од капротинског кречњака, јер се пошав од Ливадпце уз поток наскоро напдазп на пешчаре, који по свему опомињу на днјаске, а кад се западно пође уз брдо, виђају се тптонскп кречњаци.