Prosvetni glasnik

ХР0Ш1КА

207

— После овога приказује профил од Јеленске Стене преко Ридана, Ђудове Стене, Великих и Мадих Еошара п Саша до Мелова изнад Голупца, израђен нрема овим допунама и напоменама. 5. П. С. ПавловиЛ износи податке за профид Београда. — На одсеку исиод боднице за душевне болести може се проматратп, како преко косих реквијенских кречљака додазе хоризонтадно иодожеии сарматски кречњаци, затнм беди дапори, па понтнјске гдине и најзад преко свега ' дес. Истп се је овај ред сдојева до сарматског кречњака показао прпдиком откопавања земљишта у Краљице Натадије удици до скупштинске зграде. Затпм имамо податке да је при копању неког бунара на крају Кнез - Мидошеве удице (Западни Врачар) нађена гвожђевито - песковита гдина с истим онаким Фосидима, као што су на првом месту изнад бедпх дапора. Најзад, познато је већ поодавно, да су у бунару дома за сиротну децу испод обичне земље, деса и вероватно понтијске глине нађенп чврсти беди дапори с планорбима и кардијама. Еад у мпсдима саставимо оне чланове, које према овпм подацима познајемо, онда је за проФпд Београда значајно, да му је западна страна друкчија но источна: док су на овој посдедњој познати само крстацејски и меднтерански кречњацп (нпр. у Ташмајдаиу), дотде на западној страни немамо медитерана, и ту непосредно преко Креде долази сарматски кат с белим лапорима при врху, иа онда понтијски слојеви и лес. Интересантан је у овоме погледу кадемегданскп одсек: на њему се виде и медитерапски п сарматски кречњаци с беднм лапорима, а вероватно је, да су изнад тога прпкривене п понтијске глпне. — После овога излаже досад проучене Фауне из овнх сдојева. 6. С. УрошевиА ре®ерује о раду МанастирскитЂ височини, од д-ра Ђ. Бончева (СоФија). — Манастирске Височине су неколико брда у занадном делу тунџанског маспва. Писац даје детаљни геограФСКп опис места н наводи дптературу, у којој се помиње његов геодошки састав. Г. V. Носћз^еПег је сматрао, да су Маиастирске Височине од граннта и сијенита, а Шкорппл од андезеита. У овом својем раду констатује Бончев, да је знатан део њихов од габра; сем тога има још у њпма диорита н гнајсоликог гранита. Габро досада у Бугарској није био познат као становита стена. Пнсац му износи геограФСКо распрострањење у поменутој области, излаже му микроскопски опис, промене нод утицајем атмосФерила, хем. састав, спец. тежину и микроскопску раздику варијетета: обичан габро, оливијски габро, хиперстенски габро и уралитски габро. Највише има оливинског, а најмање обичног габра. БХХУШ збор (10. маја 1900. год.) 1. Резгледане су књиге, које су у току ирошла два месеца: а) стигде у замену за Геолошке Анале Балк. Полуострва (Споменик Бечке Академпје 65, 66 и 67, Заппсници Бечке Академије математ.-јестаств. одсека