Prosvetni glasnik

К0ВЧЕЖ1ГК

219

Они се не задовољавају само тиме, да се упознаду с доктрииама; они нх приводе и у праксу у својнм удружењима - Шшпв. Ова удружења су као неки мади пардаменат. У њему се држе говори, припремани у напред, и води дискусија поводом истакнутог питања. Ту се онн уче да изричу свој суд о текућим пословима и догађајижа, ту се изпоси маса псторијских Факата, економских п статистичких нодатака у одбрану својјах навода. 1Го свршеној дебати доносе се оддуке с највећом озбиљношћу. Знаменити људи из пардамепта енгдеског имади су често пута да захваде за своје прве изборне успехе само имену, које су себи већ створили у средини ових удружења, у кодежу. Ако свршени ученик кодежа не ступи но свршетку шкоде на поље активног подитичког рада, он се обично настањује у седу, на имању, а живот у кодежу оксфордском већ га је спремио да ужива у депотама природе и надазн забаве у пољу. Он тамо врши тако исто користан носао као н носланик пардамента, јер ширп свој морадни утицај над земљорадпичким и радпнчким светом, који га окружује. Колежи у Америци Амерички су кодежи поникди и развиди се по нримеру енгдеских кодежа. У оиој мадој кодонији пуританаца, која се у 1036. годпнп иседида и основада Нову Енгдеску, бидо је и људи, којн су учиди у енгдеским кодежима, а међу овима беше и Џон Харвард, из Кембрпџа. Овај посдедњи на две године по оснивању кодоније засиовао је кодеж, који је доцпијо постао универзитет под његовим именом. Основап у маденој вароши Кембриџу, која је тако названа по имену еигдеског Кембриџа, Харвард има изгдед мирне и усамљене оазе, пупезеденида п свежине у средини вреве живота америчког. Узадуд ће се тамо тражити депота архитектуре и примамљива старина ОксФорда. Све зграде подигнуте су па брзу руку, а једиио ради корисне употребе. Но н овде природа обилује красотама. Разне зграде растурене су у једпом огромном парку, где се чисто губе у мору од зеденида. Ту су вам учиопице, лабараторијо, бибдиотеке, научни музеји, музеји леиих вештина, и на посл^тку станови ђачки. Ђаци живе иди сваки за се, иди по двојнца заједно, у становима, које намештају и уређују по својој вољи и укусу. Свако одељење има по шесет оваквих станова. Има их који су више мање раскошно намештени, алп су сви врдо удобни и примамљиви. Амерички ђак, иа био он и сиромашан, не задовољава се кратким догорским становањем, као Француски ђак. Оп воли своје огњигате. Збирка озбиљних књига смегатена у бибдиотецп, некодико ФотограФија , неколико живописних слика, стакдарија талијанска и енглески норцелан, иоказују старање и бригу домаћинову, да у свомо стану има све гато му је потребно, да се окружи и-успоменама, а и да се сачува од излишних трошкова.