Prosvetni glasnik

222

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стају и издржавају се добротворним ирилозима, који су често нута лр.ш замашни. Тако, на пример, у Чикагу РокФегер .је ноклонпо колежу 33 мнлиона. Харвард прима сваке годппе у поклонима и легатима у средњу руку милион и по, а суме добивене од иојединих добротвора повисиле су његов годишњи приход на 5 милиона. Универзитети Француски или немачки беднп су, кад се упореде са овим колежпма, овим величаиственим творевинама приватне иницијативе. Везе, које колежи одржавају са својим бивпгим ученицима, а преко њих и са целом нацијом, у Енглеској и у Америци огледају се у свечаностима, које се приређују свршетком сваке школске године. Последњега дана школске године дворишта и паркови колежа отварају се, да у себе приме велики број одабраног и веселог света обојега пола. Дрва су украшена вепцима и шареним тракама, у жбуновима одјекују звуци музике, заставе се лепршају под дахом ветра, светле јасне боје хаљина од мусулина мешају се са тавним мркпм костимима ђачким; весео смех и жагор разлеже се свуда по становима ђачкнм, где су приређене сјајне гозбе. На датп знак весеље престаје. Диевна представа отпочиње. Часници колежа са ученицима образују спровод и крећу се великом амФитеатру. Миогобројнп позванп гости, којп су дотле бпли раштркани по баштама, већ сакупљени чекају на спровод. Затим проФесори и учепици држе беседе. Ово је значајан * тренутак, у коме љубав према колежу, спојена са љубављу према отаџбини, јасно пзноси тесну везу, која постоји пзмеђу колежа н народа. Изложили смо у кратким потезима, у чему се састоји улога колежа у Енглеској и Америци; виделп смо такође, какве услуге они чине личности, друштву, земљи. Они се старају: да створе правог човека, да развију његове мишиће и ум, његов карактер, дух, вољу и интелигенцију, да га припреме како за практичан рад у животу, тако и за рад на науци и научним истраживањима. Они му помажу да се слободно развија у средини својој, која већ у неколико представља организовано друштво но нримеру реалног друштва, дајући му могућностн, да у овој миннјатурној средини уиозна све тешкоће и тежину личне одговорности стварнога живота. Излазећи из колежа, млади људи улазе у живот без страха и бојазни, да ће се у њему осећати странци, да ће им бити тешко и необично. Они већ зпају цену слободе и познају вредност дисциплине; њима је иотпуно јасно, од коликог је значаја траднција и какве су погодбе напретка. Они су у нотпуном смислу речи посталн зрели људн. Њихово понашање у животу неће бити понашање оних учеиика, који су с нестрпљењем очекивали, да се отресу школског јарма и које одмах у почетку опија слобода и независност, којој се нпсу бнли привикли. На овај су се дакле начнн створиле оне особине код народа англосаксонских, којима се они с иравом могу поноситп. Развијање ирактичпе