Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

225

дељно (у свима разредпма). У реа.ш,и се Францускн учи већ од првог разреда са 47 часова недељно, а енглескн од четвртог разреда на више са 25 часова недељно. а.) Латински језик. Како у класичној тако и у реалдој гимназији диљ изучавања овога језика јесте : да се учениди потпуно упознају са умотворинама, назорима, начелима, обнчајима, начнном живљеља, државнпм установама и вештинама римскога народа. За. то, дакле, не ограничавају се на самом познавању граматике и превођењу, него нарочито полажу на тачно интерпретисање и разумевање духа оних времена и оних писаца. Изучавању латинског (а и грчког) језика приписују велику моћ утицаја на пнтелектуално развиће омладине. Поред тога гато им познавање класика пружа ншре знање, даје им гибак и вештачки стил, омогућава у већој мери разумевање ФилосоФИЈе, археологије, историје и т. д. Ја ћу овде навести начин, како је градиво нз латинског језика расподељено у реалним гимназијама (а ие у класичним), пошто су те најсродиије нашим гимназијама. 1. БехГа. 8 часова недељно. Из граматике: све нравилне деклинације, мењање глагола евве (с његовим сложеним облицима, паировве); све правилне коњугације; правилно упоређење придева и прилога; личне, присвојне, показне, односне и упитне заменице; прости и редни бројеви; најважнији предлози. Индуктивним путем изводе из штива и најелементарнија синтактичка правила т. ј. о реду речи, о временима и аблатив апсолутни. Сваке недеље држе по један школски писмени рад, који после у школи поправе, а код куће препншу на чисто. Сваког дана се вежбају у читању, превођењу и аналисању. Кућевни задаци (т. ј. иринрема за идући час) дају се изменично с немачког на л.атински и обратно. Ни у ком случају не задају више од 4 реченице, све и да има размак од 10 дана распуста. У свима реалним гимназијама употребљавају уџбеник: Оеуег иис1 Метеев: ћа^ешвсћез 1Је)шт1 §б1шсћ 1иг 8ех1а. 2. ОџтГа. 8 часова недељно. Понављање правилних облика (деклинација и коњугација); описне (периФрастичне) коњугације. Индуктивним нутем изводе из штива синтактична правила о акузативу с инфинитивом, о паратицин. коњункт., о аблат. апсол., одређивање места и реда речи и најпотребнија стилистичка упутства. Сваке недеље по један школски рад онако као и у иређашњем разреду. Уџбеник је истих аутора (Сеуег шк1 Ме\\ек ХЈ. 1'иг С,)ит1а) само виши ступањ. 3. (флаНа. 7 часова недељно. Лектнра ночиње у овоме разреду. Њој је носвећено зимског семестра 3 часа недељно а летњег 4 часа; остали су часови за граматичка и стилистичка вежбања. Лектира се састоји из Корнелија Неноса (Милцијадес, Аристид, Темиетокле, Цимон, Алцибијад, Епаминонда, Хамилкар и Ханибал). При чптању вежбају се не само у нревођењу задатог комада, него преводе често и застареле комаде а и нове (који нису још били задани за лекцпју); у нсто доба вежбају се иросветни гласник, 1900., 2. 15