Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

293

се, дакле, дошло до јасне представе о природној појави, о којој тада расуђујемо. Ако иам се одмах за тим стави опет то исто питање, то може и да пзостане размишљање, попгго расудак постаје и без дугог размишљава. Стни .а. Често ученнк не зна, како да расуђује. Он вел и: мпш спада у животнње грабљивпце илн у животпње глодаре; ова је тпда или зеба илп сенпца; или пита: да ли је клима Енглеске топлпја илп хладнија од климе у Немачкој? Радн ли псето по размишљању илп не? У оваквнм се случајевима боре две представе у нашој свести о превласт; наизменично се појављују и пшчезавају представе грабљивица п глодар, зеба и сеница, топлије и хладније, с размпшљањем и без размншњања, — и изазивају сумпу. Ова се сумња зове теориска сумња, јер се тнче нашег знања. 0 другој врсти сумње биће говора доцније. Сумњом називамо оно стање свести, које се ироузрокује ири расуђивању двема (или многима) леђусобно противиоложним иредставама. За време те борбе у нама господари непријатно осећање („непоузданост"), које тек тада престаје, ако једна од онпх представа, што се боре, помрачи другу. Чиме се пак борба прекида, види се из овог што следује. Основ. Ученнк посматра зубе код миша нзближе и тада расуђује: „Миш је грабљивац". Он се сећа онога што је читао, слушао плн сам опазио, о покретима код паса и расуђује: „Пас ради често с размишљањем". Шта се збило у свести, да би се дошло до овога решења? Садржина иредставе миш је прнрасла тиме, што је представа о његовим зубима постала јаснија. Ова помоћна представа изазива представу грабљивац, а помрачава представу глодар; с тим је завршена борба, престала је сумња и расудак је готов. Прва од обеју представа у овој борбп (грабљивац) има да заблагодари за своју јасност помоћној представи, која се назива основ расутка. Основ каквог расутка јесте полоћна представа, која доводи до иотребне јасности иравилну иредставу за аиерцеиовање (предпкат!) а иогрешну иак иомрачава. Понављање и нримена. ПЈта се зове расућнвање? Жз чега се састојн расудак? Шта се мора чннити, ако се хоће да се расуђује? ПГта је последида размишљања? Кад ностоји код размншљања осећаље сумње? У којим случајевима постаје сумња? Шта се подразумева под именом основ расутка? Ако неко расуђује: „Делфин је риба", то да ли има основа за тај расудак? У колнко је расуђивање средство за објашњавање и увећавање нашег знања? У којим се наставним предметима даје ученидима да врло много расуђују?