Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

573

Ово саучешће у задовољетву или иатњи других људи зове се сачу■ство (сарадост или сажаљење). Чуство онога, који га има (Б), и сачу. тво посматраочево (А) немају један н исти узрок. Човека испуњава пријатност или непријатноет, ако ина представу свога стања: чуство пријатности испуњава бодесника при све даљем оздрављању, такмаца кад добије добро место, трговца, ако му радња испадне добро; чуство непријатности пак обузима матер, ако јој је дете опасно болесно, и ученика, кад има да издржи какву тешку казну. Други људи могу да имају иста чуства пријатности или непријатностл, ако оиазе иди представе пријатност болесникову, такмачеву и трговчеву или непријатност матернну или ученикову. Из тога излази, да они људи (н. пр. деца), који не могу себи да представе туђе душевно стање н који се не могу пренети у туђ положај, пошто ни сами дотле ннсу имади сличних искустава, не могу ни имати сачуства према другима. Пријатељство и љубав се ограничава иросечно на мади круг људи, са којима се много опходимо; сачуство се иак може расирострти на све -људе, иа и гве животиње. Завист^ здоба. Дешава се и то пак, да неко има чуство ненријатности, кад је други срећан; тако је Каин био љут, што је Бог био милостив према Авељу и његовој жртви; некакав ученик је љут, што награду није он добио, него други ученик. А бива и то, да се неко радује туђој несрећи, као што се дечак увесељава копрцањем животиње, коју он мучи. То су прнмери једног чуства, које је у потпуној противности према сачуству. Чуство непријатности код Каина и поменутог ученика зове се завист, а томе је у противности сарадост. Чуство пријатности код пом. мучитеља животиње јесте злоба, противност сажаљења. Сарадост и сажа.љење су симиатичка чуства, а завист и злоба пак антииатичка. Ми находнмо, да су прва депа (морална), а друга ружна (неморална). Ко има прва чуства кажемо да има „добро срце", а ко ова друга, кажемо да је „зла срца". Понављање и примена. Које представе стоје у равноиерности с иредставом свога „ја"? Кад постају код детета те иредставе? Како се изазива код детета чуство захвалностн ? Зашто захвалност називамо врлином ? Шта је послушност? Како она постаје код деце? Објаспи изреку: „послушност у младости је основ врлине" ! Шта разумемо нод именом страхопоштовања ? Којим нскуствима долази дете до тог чуства? На што гонн дете то чуство? Зашто морају учениди да имају поштовања према својему учител>у? Чнме учнтељ задобија ауторитет код својнх ученика? Шта је љубав? Чему је узрок? Како се зове противност себичности? Шта је сажаљење? Како постаје то чуство? На што оно нагонп човека? Од каквог утицаја можедаје школски жпвот на сачуство деце? Како се зове противност сажаљења? Шта је завпст? Изнеси људе, који имају „добро срце"!