Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ гллсник

41. Карактер Несдободна воља. Један дечак види у суседовој градини лепе јабуке; одмах у њему постаје пожуда, да их добије. Али га плот одваја од предмета његове пожуде; али погато може лако прескочити преко њега, то хоће брзо да набере јабука и ако му морална свест вели, да не сме красти. — Страстна пијанида жуди једнако за јаким пићем т-г измигаља средства, како да их добави, и чим иронађе средства и нутеве да задовољи своју пожуду, хоће одмах да није и ако мора сам себн рећи г да није право то гато ради, јер тиме унесрећава себе и своју породицуШта нас уче ови примери? Код дечка се при погледу на јабуке појављује иомоћу представе о њеној сластн ножуда за том слашћу. Та је ножуда јача, него лн морална нредстава да не сме крастн, те њу с тога и номрачава пожуда. Морално убеђење. дакле, иије у стању вигае да утиче на његово хотење и пожуда постаје — хотење, чим дође у свест помоћна представа средства (прескакање плота). Исти је случај и са пијаннцом. Представа чулног уживања, која је честим понављањем добила велику јасност, има толико снаге, да иотискује све остале помисли. Човек и хоће оно, чему жуди, чим само дође до средстава за задовољење тих пожуда. С тога кажемо, да је воља и овог дечка и ове пијанице неслободна,. скучена. Њихова морална свест или јога ннје завладала (као код дечка) илп је престала да влада (као код пијанице) над развијеним пожудама, већ те пожуде владају разумом тако, да се разум мора домнгаљати, како да се нронађу средства, те да се пожуде задовоље. Скучена или неслободна воља јеете она воља, коју оиредељивају аожуде или страсти. Практично размишљање. У прнповетци „Не бежи од гаколе" Стојан одвраћа Милана од школе и зове га, да се играју на лнвади. Милан у себи представља задовољство при игри на ливади, те би и он као хтео да иде (пожуда), али се такође сећа, да је његова дужност да у гаколу иде, да чини зло дело, кад у потаји бежи од школе и да ће тиме ожалостити родитеље и учитеља. Ове иредставе су од таквог утицаја. на његово хотење, да се после кратког размишљања омучује, да нс пође за својом пожудом, него да иде у школу. У одељку 23. видесмо, да размигаљање долази пре расуђивања. Тиме се размигаљањем претресају основи за расудак. С тога ми и називамо то размишљање теоретичким размигаљанем т. ј. размигаљањем радн сазнавана. У горњем нримеру имамо размишљање друкчије врсте. То је арактично размишљапе т. ј. разлииЈљање ради хотења. Овде у овом примеру размпгаљање доводи Милана до закључка: ,ја не ћу да идем на ливаду; пдем у школу". Иогато овај расудак опредељава хотење н поступање учениково, то га и називамо практичним расутком, а и разми-