Prosvetni glasnik

«00

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

* * * Од 1845. године Шпапија има државну наставу за средње гиколе. Она се изводи у провинцијским институтима основаним у главним местима провинција. Држава поставља директора и проФесоре и одређује програме. Сви су институти екстернати. Бакадореат се полаже пред проФесорима института, па било да су ученици свршили институт, или да су учили приватне школе, или да су се у кући родитељској спремали. У једном таквом институту, у Пампелини, за 1888—89. шк. год. јавило се за уиис 314 ученика. 176 су учили у државним школама, 119 у приватним а 19 су се спремалп кући. За примање у институт потребно је положити испит и имати 10 година. Учеае траје 5 година и обухвата ове предмете: латински (2 год.); шпански (2 год.); реторику и појезнју; геограФију; историју (шпанску и оншту); психологију, логику и етпку; рачун и алгебру; геометрпју и тригонометрију; Физику ихемију; прир. историју и прпнципе Физиологије и елементарну привреду. У 1894—95 год. програм института у Викторији обухватао је сем поменутих предмета још и ове: елементарну психологију, логику и моралну философију ; обично право; математичка вежбања; елементе хемије; елементе Физике (различне од курса Физике и хемије); органограФију и људску Физиологију; гимнастику; цртање; калиграФију — ова последња три предмета била су Факултативна. Настава је у главном удешена за жшКење. Има испита за сваки иредмет. Они су усмени и лаки су. Од 780 кандидата у Пампелини, од 1889. год. било је са одлично положеним испитом 56, врло добрим 116, добрим 218, довољним 339 и слабим свега 51. Од 1703 кандидата у Викторији у 1895. г. било је: 139 одличних, 183 врло добрих, 370 добрих , 820 са довољним успехом а само 187 са слабим. Бакалореат се састоји из два нарочита усмена испита. У 1889. г. од 38 ученика у Пампелини положили су овај испит 32 ученика а у Викторији 1895. од 68 ученика 66 је положило испит. Институти дају врло мало стварног знања. Све је сведено на памћење одвојених Факата; никакве боље систематичности, нити каквог успеха у развијању мишљења и правилном извођењу суђења. И проФесори долазе на та места више по протекцији него по правој вредности. Програмн су широки и неопредељени. Све се ради за испит, површно, без дубљег размишљања. Испити су играчке, на којима се иоле умешнији без икакве боље спреме лако извлаче. Главна је ствар знати појединости, изговорити их на памет што боље, а за разумевање смисла много се и не пита. Да реФормише ове школе, министар Оашаго издао је 14. септембра 1898. год. декрет, којим се иде на поправку овог стања.