Prosvetni glasnik
НАУКА II НАСТАВА
601
Сваки ђак мора имати бар десет година, пре но што ступи у пнститут. Школовање у институту повећава се од 5 на 6 година. Наставни предметп подељени су у две групе: књижевни и научни. Испити се полажу из обе групе па и бакалореат. Поред старих предмета добивају се и нови: политичка економија, историја шпанске књижевности; историја вештина (уметности); рачуноводство; индустријска и пољопривредна техника. Гдавна је тежња министрова обраћена на наставне методе. Он жели да се у институту научи читати и преводити тачно са Француског језика; да се у историји обрати велика пажња на историју цивидизације; да се ученику да општи појам о подптичкој и адмииистративној организацији земље, о правима породице и својини. Природне науке ваља предавати с нарочитим обзиром на практичну примену и користи које се отуд могу добити. РеФорме, које министар изводи својим декретом, наишле су на много критике. Оне по себи нису за одбацивање, али им је мана, што траже много знања за мало времеиа. То се не може постићи, и све ће остати по старом: у Фрагментима, излишнпм ситницама и споредностима. Систем испита у место да буде коначно измењен, само је отежан. Ученик ће у првој години имати да полаже иет предмета, а у свакој осталој по шест. То може да буде опасно по здравље дечје, и већ се чују узвицп штампе, који опомињу родитеље да чувају децу од ове школске тортуре. У ствари, деца ће имати да раде 3—3% часа дневно у првој години и 4—4% часа у осталих пет. Па ипак није главно тежиште у повећању програма већ у већој спремности наставника, у бољим методима наставе, у ослобођењу наставника од туторства свештенства и нолитичких личности, у упрошћењу програма како би се добило поузданије и дубље, а макар и мање знања. Уз то, како вели писац, ваља изменити ученика који не жели да научи ништа и оца, који не тражи да му син ништа научи. Тиме ће се доћи до повољних ресултата, и Шпанија ће моћи да унапреди своју наставу, а то ће послужити за основ целокупном .бољитку ове оронуле земље. ио В. Ре&адодгдие. Ј. Нрод.
просветни гласник, 1900., 2.
40