Prosvetni glasnik

Б Е Л Б Ш К Е

849

живота. Даље, живљо старање за до- I бро уређено стање школа према животпим потребама евију народних слојева. 2. Учитељи ишчекују на иољу народнога васиихања и образовања иомоћ од: а) свпју кругова другатвене пнтелигепције; ''' б) књижевника, журналиста и штамне у опште; в) свију васпитних завода; г) законодавних тела; д) самоуправннх органа ц ђ) свију других установа — да своје делање доведу у склад с тежњама учитеља и провеју га педагошком тенденцијом. Учитељи Чешки неће пожалити труда око тога, да се те тежн.е оствнре ионоћу свију поштеннх прпјатеља народие културе. Чешки учитељи неће нигда и нн од кога допустити да им оспорава и пориче комиетенцнју у тим намерама и тежњама и одбијају од себе свако сумшпчење, као да нису довољно свеснн и не би хтели вргапти дужности које ириродно проистичу из њнхова позива. Тога ради учптељи с нравом игачекују иомоћн од чегаке јавности. III Учвршћење организације. За учвршћење организације, скуп.штина изасланпва „Оредишног савеза учитељских удружења", донела је ову своју одлуку: 1. Одбор Средиганог Саве.за припремиће за сваког члана учитељске организације изведеп културан програм чегаких учитеља, донуњен и ревидиран план учитељског рада, правила за учитељску организацију, хронологаки преглед дојакогањег рада, почињућп првим скупом са свима резолуцијама и предлозима, с кратким напоменама о свему шта је постигнуто и шта се може постићи, статуте средишног са-

веза и свију учитељских устапова, олакгаице за оргапизоване учитеље итд. 2. Програма ради ваља да се строго придржавају свих 120 учитељскнх удружења у краљевини и чланови одбора средпганог савеза и њихови замењеници. 3. Сваки без разлике нека сматра за своју моралну дужност да буде члан наганх просветних и хуминитарних удружења. 4. У сваком удружењу основаће се одбори правнп, органнзацнонн, као и одбор за приређнвање јавних предавања, којп ће бити у непрекидном додиру са средиганим одборима истога имена. 5. Ствари тактнчне и проглагаене за поверљиве не сме нико, ни поједпнац, нн удружење, износити на јавност, нити пх учипити предметом новинарске полемике. 6. Скупгатина изаСланика средиганог савеза учнтељских удружења, ставља у дужаост средишном одбору, да п даље одржава однос с есталим учнтељским удружењима словенскнм нарочито с учнтељима морлвским и шлеским, те да за скупштину, која прва дође. спреми статуте савеза чешкословенских учптеља. * Гајење страних језика у Францусиој. — Познато је, да Французн све до 1870 године нису хтели у опште учиги стране језпке за нрактичну употребу. Дописници у великим радњама билп су већином странцн. Али француско-пемачки рат учинио је обрт у мишљењу француског друштва, п васпптача народа. Чим се је иоказала потреба, да се проуче уређења и напретци суседних народа, онда се увиде^о, да иезнање модерних светеких језика утиче гатетно на трговпну и нромет, на развитак науке, на реформу васпитања и наставе, на колонпјалну експанзију. Због тога прионуше држава и управе великих