Prosvetni glasnik

Б Е Л Е

III К Е

865

наиме у оба слЈ'чаја она је условљена само бројем и тежином атома тела, које абсорбује, док је с друге стране молекуларни склоп њихов, који дри абсорпдији светлости у опште битну улогу игра, овде потпуно без вредности. Тако н. пр. један извесан слој течног сумпор-угљеника С8 2 абсорбује Кбп1§еп-ове и Вес^иеге1-ове зраке исто тако јако, као и два тедно на друго стављена комада оба чврста саставна дела његова — сумпора и угљеника с претпоставком, да су дебљине ових последњих тако израчунате, да зраци овде пролазе кроз исти број атома као и тамо при продирању кроз течно једиљење њихово — С8 2 . На послетку Весциеге1-ови зраци дејствују као и Кбп1§еп-ови на фотографску плочу и с тога се могу направити слике сенака, слике осветљених делова од иначе непровидних предмета и са првима, као и са другима. Овде се одмах налази да има и врло битне разлике између обе врсте зракова; и то они се разликују у овом погледу пре свега у томе, што Вес<1иеге1-ови зрацп при продирању кроз специфично лаке материје као нпр. кроз дрво, месо, хартију и њима сличне трпе јаче дифузно расипање, него ли Кбп!§еп-ови зраци. Последица ове појаве је сада та, што изгледа да овакве материје сразмерно много јаче абсорбују Весдиеге1-ове, него ли Кбп1§бп-ове зраке а друго и то, што сликање каквог тела, које је затворено у једној таквој субстанци а које јаче абсорбује светлост, са зрацима Вес^иеге1-овпм много теже испада за руком, нсго ли са КбпЦеповим зрацима. Тако нпр. са првима могу се кроз човечју руку истина још

сада сликати комади од метала, али не и кости руке, тако, да о практичној употреби нових зракова у медицини за сада не може бити говора. Па свршетку предавања показана је ново лронађена истина да магнетп скрећу Вес^иеге1-ове зракове, коју особину они имају на супрот Кбп1> деп-овим зрацима и то је учињено на разним фотографским снимцима, из којих се између осталога дознало да сви радиум-препарати разашиљу (испуштају) како зраке што магнети скрећу, тако и оне, које ови не скрећу н да од ових обојих врста зракова последње знатно јаче абсорбују материје тела, него ли прве. [ЈгЦегпсМаМаЦег 1иг Маћ1ета(лк ип<1 Ка1иг*п88еп8сћаЛеп № 5. 1900. године. Д. Марчић

Р АЗНО Умножавање злочина у НемачКОЈ. — Један свештепик, који врши дужност у тамници, нашао је, да број злочина у Немачкој не опада, него расте. Томе су узроци: наследство, рђаво васиитање, недовољан родитељски надзор у погледу на дружење деце, блудничење и опијање. Наслеђену страст не може савладатп ни најбоље дружење. Скоро су сви страсни злочини последица пијанства; 70°/ о свих злочина могу се свести на пијанство. •— Боље је, вели, да се употреби и телесна казна ради поправке младих преступника, него да се затворе у тамницу, где се више кваре но што се поправљају.