Prosvetni glasnik

242

други да сачувају ова.ј остатак поштовања достојш; а.ли ни једна ни друга партија није међусобно сдожна, ни у доказима да се наведу, нн у жерама које би требадо предузети. Педагози од заната и педагози „аматери" сваки од евоје стране преддажу мере и декове. ■•Међутим државниди, привучени дармом коју чине иозвани, мешају се и они. Министарства и пардаменти одређују комисије, већају, труде се да задовоље противна митиљења и извршују маде површпе ре#орме, често уништене, поирављене иди замењене пре него су добиде санкцију времена и искуства. Ова иестадност ствара, од своје стране, извесно нераснодожење у пубдици. Ни родитељи који дају децу у шкоду, ни деца која их посећују, ни наставници који предају немају вере у успех студија нији су програми кратковечни и о којима тодико нозваних дица не говоре ништа добро. Тако бива свуда : ошнте кронично незадовољство, са својом пдимом и осеком, које прате страсне подемике, извештаји комисија и реФорме. Само „кризе* не догађају се у исто доба у свима земљама ; има народа код којих су оне необично чес-те и заоштрене; има их који су измакди напред, а има их који су заостади на путу куда их све без одмора гоне непокодебљиве потребе. За тридесет година у Француској, традиционална организација средње наставе бидаје нападнута н брањења са жестином, и озбиљно пет пута мењана : у 1872 (распис Жида Симона), у 1880 (потпунареФорма „кдасичног" васпитања) у 1885 (поводом књиге Рауда Фрару 1а (^иезИоп <1и ЈјоМп ) у 1890—1891 („модерна" средња настава без грчког и датинског) и у 1898—99 (подемика Жида Леметра и испитивања „ Соттгззгоп (1е VЕпзегдпетет Ле 1а скатЂге Лез ЛериГе8 дата у књизи ЈЕпдиШ зиг VЕпзегдпетеп) зесопЛагге Раггз, 1899). — У Ируској бидо је потребно, за не нуних десет година иосде чувене реФорме у средњој настави, закоју је везано име Боница (1882) да се изради нова. Виљем II дично је узео иницијативу и сазвао 1899. једну конФеренцију позваних. да исиитају његове иогдеде — „краљеве погдеде" — на нитања, која су на дневном реду. Заипсници ове конФеренције, примедбе које су доцније учиниди преко пет стотина проФесора посдужили су, да се удеси ндан средње наставе од 1892 којп је сад у сиди. Ади новине од 1892 нису учиниде крај препиркама: дитература који се односи на питање о датинском, и о нодједнакој вредности „класичног" васпитања које дају Гимназије са васпитањем „модерним" из ОЂеггеа1зсЋи1еп остада је најизобилнија у Немачкој. — Ни.је мање врење у Енгдеској, где су три нарламентарне комисије једна за другом биле образоване, да би сабради елементе за један рационалан закон који је још у пројекту. Врење је још веће у Италији и у Скандинавским земљама. У Италији планови средње наставе били су једанаест пута сасвим измењени од 1862, не узимајући у об.зир небројне поправке у појединостима; тамо, средња настава доиста је „бодесник који се нреврће на ностељи без помоћи". У Швед-