Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТЛВА

243

ској, нема скупштине за последњпх недесет годпна, која се није питада да .111 није догаао тренутак „да се пресече веза између класичие прошлости и модерног васпитања" и, да се попуни провада између основне и средње наставе". РеФорме нису оскудеваде и, иосдедњег продећа парламенат Стоколмскп тражио је пристанак круне на једну нову реФорму. Најзад, слободне, сасвим револуционарне мере биле су усвојене у Дапској ; 1 Норвешка их је усвојнла у 1896. — Све остале државе, велике и мале, старе и младе, познају из искуства „кризе у средњој настави": ]»еФорме више мање потпуне биле су захтеване и изведене у Португалији (1894—95) у Румуни.ји (1898) па чак и у Шианији; иромонс* се извршују или се спремају сада у Русији, Србији и С.једињеннм Државама. Нико се не може похвалитн да је читао све што је написано за последњих педесет година о питању средње наставе ни у једној јединој земљи: извештајн комисија, књиге, брошуре, чланци чине огромну библиотеку; али је довољно да се прочитају н сравне извесни изабрани документи који долазе из разних извора, па да се дође до ових закључака. — Прво, у овој огромној литератури много се нонавља казано, на свима језицнма, иста разлагања за и против била су, а и сад се увек неуморно наводе о свима старим тачкама, које су свуда готово исте. Друго, нема ни једне противуречне тезе која не би могла навести за се, мишљења људи од заната, најчувенијих и најспособннјих. Треба дакле напустити доказ „навођење ауторитета" који је тако ласан. — Кад се све сумира наилази се на: понављања готово текстуална ма да независна, неслагања најбољих духова, илузије које су створиле пробане комбинације, оправдане критике на ове комбинације, и извесно невољно стање од којега нигде ником није пошло за руком да се ослободи. Све то оставља утисак да је питање но себи тешко и да не садржава у себи решење које ће све задовољити. II доиста то је најкомпликованији проблем. У онштим цртама он се овако представља: које је васпитање најбоље да би се васиитао образован човек за време дечачко? Ма какав да је одговор он мора бити грубо несавршен, са педагошке тачке гледишта; јер, да се добро примени, требало би, испитати носебице, околности, способности и потребе сваке индивидуе, а овде је реч да се донесе решење еп Шос, ако баш не за све индивидуе а оно за многобројне категорије истих. Али педагошке тешкоће, ма како да су озбиљне, нису можда најозбиљни.је. ЕГитање о средњој настави везано је за нитања иолитичка и верска; оно је друштвено нитање. Отуда а рггогг непобедљиве несугласице. Традиције цдавно начете, али још дубоко укорењене, закрчују земљиште. Већина убеђења, о

') Вредно је лростудирати ову данску реФорму од 1889 у погдеду на извештаје комисија, које смо раније номснули, а који су доцнијег датума у Неначкој, Енглеској и Фрапцуској.