Prosvetni glasnik

НАУЖА Н НАСТАВА

241

ханичким путем дају топдоту а иајвише самој контракцији сунчане масе. која неминовно мора постојати, и ако се експериментом у краткоме низу година, тачнога научног опажања, не може констатовати, али излази као неминовна последица, теорије развића небеских тела. По Фају је унутрашњост сунчева састављена из хемијских едемената у слободном (не везаном) стању, једињење се њихово врши на сунчевој површини, где бива ослобођавање ведике количине топлоте, која се дели на цео систем сунчани. По рачунима Иајмана то би довољно бидо одржању живота за 10 мидиона годпна. Падом метеора на сунце, који би достигли брзину 700 кидометара у секунди, произведа би се топдота на хиљаде степена. Пад свих планета дао би топдоту за 45.604 год. Ова се хипотеза не може усвојити због повећавања сунчане масе, што би неминовно утицадо на природу кретања небеских теда, што се не примећује. Што се контракције сунчеве тиче, као највероватнијег узрока огромне сунчане топлоте по рачунима Хедмходца, кад би се пречник сунчев смањио за једну лучну секунду то би дадо топдоте, радом произведене, за 9500 година. У природном процесу кружном, на основу закона термодинамичких, модекиларна енергија тежи да се претвори у кадориФерну и обратно. То је гдавна тенденција свих процеса нашег а и других система. Овим се нутем додази до извесног равнотежног стања, окарактерисаног одређеном температуром, која је била температура полазног стања, некадашње ере мировања, из које се је развило механичко кретање у сунчаним системима. Овај реципроцитет између топлоте и рада, који је маниФестован у свима појавама физичког света најбоље обележава живот у природи и све развиће и трансФормације облика њених. (СВИПИИЕ СЕ)

ПИТАЊЕ 0 СРЕДЊОЈ НАСТАВИ ;7 ФРАНЦУСКОЈ И ЕВРОПИ СН. 1_А^С1_013 (ПРЕВОД С ФРАНДУСКОГј

На крају Х1Х-ог века питање о средњој шкодској настави истакнуто је на дневни ред код свију образованих народа; по готову на исти начин, иди са мадо разлике. Режим средњег васиитања, који чини везу између основне и универзитетске наставе, који датира од Ренесанса, и који се, више иди мање промењен сачувао и раширио евуда за посдедњих три стотине и педесет година, значи да се данас надази у распадању. Бој се бије око онога што остаје. Једни се труде да разоре, а