Prosvetni glasnik

244

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

овом предмету, начињена су из оеећаја и ћуди (рагНзрггз) , тако, да е? у исто доба врло осетљива и непобедљива. Једина нада која остаје да би се упростила и разбистрида ова забуна, јеете то да се двфшшшс свака тешкоћа и да јој се пронађе извор. Ово ће уштедети многи неепоразум. I Шта је то ередња настава' У средњем веку средња настава билаје део више наставе. Ова настава била је дата на универзитетима, у приправним Факултетима за три велика Факудтета : Теологије, Права и Медедине. С тога се испит зрслости, сведоџба о средњој настави, полаже у неким земљама — у Француској и Шведској — пред универзитетским проФесорима. Средња се настава развила доцније као независна целина, међу основном и вишом наставом. У земљама које су верно сачувалс облике средњега века, као Енглеска и Шкотска, разлика између „основне,средве" и ,више" наставе била је за дуго неизвесна, а и сад није јасна. У земљама где је ова разлика јасна, то јест у континенталној Еврони, створио се читав амбис, више или мање дубок, између ова трн „ступња" наставе. Али још се није извело начисто, шта их дели ; једни одобравају а други сажаљевају ову провалу. Штаје дефиниција средње наставе ? — „Разлика између три ступња наставе, вели 1мфеИег, састоји се у овоме: основна настава даје емпиричко знање, које се употребљава без размишљања ; виша настава даје знање добијено размишљањем, које ученик треба да задобије подвргавајући га личној критици. Особина је ередње наставе, да даде не знање већ културу: она треба да се састоји у лаганом импрегнирању духа". И доиета у Француској је примљено мишљење да се основна настава раздикује од средње но самој методи, по методи која је „нижа" и ,не изазива размишљање" и која се обраћа једино памћењу — меморији". Али цео свет не мисли тако. Један прост трговачки помоћник у Енглеској, у пиему које је унутио члановима комиси.је 1894 (који су га и публиковали) изразио је са јачином мисао, да главни циљ сваког васпитања јесте да негује, веџбањем, особине духа. Много њих верују да између основне и средње културе нема разлике у приндипу, већ само више илн мање. Кад основна настава не би била извесна „култура", не би се публика толико за њу заузимада. У ствари, средња настава није карактерисана духом евојих институција, нити својим педагошким намерама. „ДеФиниција сама ове наставе не може* се дати другојаче него у друштвеном облику, вели добро Вигл8оп: „Она се распознаје но овоме : она је приступна породицама које могу издржавати своју децу, до извесног доба; доста продуженог где деца