Prosvetni glasnik

НАУКА Н НАСТЛВА

245

не морају сама себе издржавати." Средња иастава је дакле оиа коју у ствари добија, до свога пунолетства, мала мањнна деце чнји су родитељн доста имућнн да их могу дуже издржавати ири овим скупим студијама, и она деца сиромашних родитеља, која показавши се способна за даље учење, добијају државно б.1агодејан.е. Средња школа коју плаћа и посећује грађанство, ужива, наравно, ирестиж који нема основна школа, која је бесплатна и коју посећује цео народ. А како се зна, да се у средњој школи спрема будуће језГ Р° друштва, оправдана амбиција и сујета наводе родитеље да шиљу своју децу тамо иа ма какви да су програми. Ова два ступња васпитања одвојени су дакле, али не по методи наставе, колико обичајем и друштвеним предрасудама. Скоро у целој Европи види се оштра подела између ученика основних и средњих школа. Последице су врло озбиљне. Прва је та, да наставници ових разних завода, у место да се помажу, сметају једни другима. Не будући свесни, да и ако на разним ступњима, они имају да заједнички раде на народном васнитању, они се гледају попреко. Постоје „продужне основне школе" и „приуготовни разреди" уз средње школе. Зашто? С тога. што су се основна и средња настава развиле свака у својој СФери ; и да би задовољиле своју клијантелу, једној су израсли рогови, а друга је нустила реп. Овакво стање ствари наилази у Француској одобравања код већине. У Енглеској исто тако, где се овом делу питања о средњој настави тој зосга1 АгђгсиМу поклањала заслужна пажња; у Немачкој такође. Али у свима земљама има их, који су овим стањем ствари непријатно дирнути. Пре кратког времена Г. Г. Буржоа и Поенкаре изразили су оно што многи од нас мисле. .Конкуренција између основних и средњих школа, коју подржавају њихова подвојеност н друштвене предрасуде јесте једно зло од којега патимо ; ми треба да се боримо против тих предрасуда". Средња је настава одвојена од основне као и од више наставе... Дошло се дотле да се узима, као да има три наетаве са одређеним границама... То је чудан пример моћи Формула. Јер најзад ова три епитета: основна, средња и виша не одговарају никаквој стварности". Од своје стране скупштина је поставила питање : „да ли треба желити, да деца не улазе у средње школе пре него што иоложе испит из предмета предаваних у основној школи." Ово је питање већ аФирмативно решено у малим краљевинама, где је инстикг друштвене једнакости и браства живљи него у традиционалним државама. У Шведској се захтева да се прђлаз из народне у средње школе вршн без испита на основу сведоџбе о учењу; у Норвешкој се средња школа сматра као природно иродужење основне. „У Америци, вели Херцен, не могу ни да иојме паралелизам, који се одржава у Европи између средње и основне наставе; за американца те две наставе чине само једну." цросветни гдасник I књ. 2. св., 1901. 17