Prosvetni glasnik

*

НАУКА, И НАСТАВА

249

се и могла извести та догматична и спекудативна једнакост у духовима на коме другом терену изузев на терену чисте науке." Индивидуализам нрвих хуманиста, који је осуђен као „антисоцијалан" имао је добрих страна. Зашто да се не остави свакој индивидуи, довољно научно кудтивираној, да сама себи изради свој фидозофски систем. Веди се, да сума таквих ФидозоФија не вреди, колико државна Фндозофија, нслл се, али се не доказује. Вође РеФорме и ИротивреФорме биде су веома увиђавне кад су усвојиде педагогију Ренесанса, хуманизам, као оруђе за средву наставу, ма да су се највећи Фанатици њихових странака томе опиради. У ствари, студија кдасичних писаца оваква каква је бида предавана крое векове у X оиг8-1е-Огат1 и у ЈиШу у ОксФорду и Кембриџу није никад узбунида духове у погдеду редигиозне осетљивости. Научнти латински (мадо само грчког) да се чита и пише; читати само површно, обично читанке а не саме пнсце; знати беседити о многим предметима а неиознавати дубље нп један: то су, као што смо видеди, принципи Еразмове методе Дрквом усавршени. То је најбољи начин да се интелигенција начини гипка а да се не ојача разуме. Тако промењени у реторске парадигме, списи старих кдасика, ако нису биди корисни бар нису могди бити штетни. Данас, као и пре, отров који они иснаравају пдаши само најограниченије богомољце. Разумни људи много се више боје за „побожност" од наваде модерних дутература и науке. — Зато, готово свуда, они који су најнеутешнији, пгго је верски хуманизам осакаћен у програмима, постади су најревноснији браниоци чистога хуманизма. У своме духу они везују хуманизам и веру, јер у њиховом ноштовању везане су обе традиције. Лаирад је рекао да су нротивници датинске кудтуре „материјалисте, безбожници, реводуционари, социјадисте." — Вдадика Коп казао је 1890 на конФеренцији педагога у Бердину. „Јетећг тап сЛе Иазвгзске ШШипд зигпсШгапдГ, Лез текг гпИеИ тап аис!г сЛе СггипсПадеп с1ез СЧгпзГепГитз". (Што се више гони кдасично образовање, у тодико се више подрива темељ хришћанства.) Хуманизаму, то јест систему кдасичних студија, прети данас исга судба која је већ снашда редигиозни хуманизам. Ади он још има прпјатеља којн га бране, без задњих мисди верске подитике, ради њега самог. Они наводе у његову одбрану доказе за које је време да их овде испитамо. (СВРШИЋЕ СЕ)

%