Prosvetni glasnik

250

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

ПРИРОДВЕ НАУКЕ У НАРОДНОЈ ШКОЛИ са г^дедишта заједиице Ј^ивота и г^у<лтурног рада чове^овог ')

При проучавању каквог предмета можемо се обзирати на ово троје. Прво, може се посматрати спољашњи обдик његов, нроиорција, симетрија и одиос делова љегових једиога према другом и према целини, и најзад особине и лромене, које се на предмету могу оиазити у садашњици. Даље, може се о томе предмету водити рачуна о појавама, које се на н>ем опажају, могу с-е испитивати узроци, који нзазивају те појаве у садашњости или прошлости па се према добивеним подацима могу дедукцијом изводити иоследице. које ће наступити после извесних узрока и најзад може се ући у потпуно разумевање постанка и развитка појединих облика и одиошаја на предметима, и примена њихова. Према томе и ироучавање предмета, којима се природне науке баве, могло би се вршити са ова три гледишта. На тај начпн и подела природних наука могла би се овако извести. У прву групу дошло би знање које се еастоји из описивања, поређења и касиФиковања једииака, у другој би се садржавало тумачење појава што се опажају на њима, п најзад трећа, где би се изучавало тачно и рационално поимање постанка и развоја појединих облика материје а уза сваку групу дошло би узгредно упућивање васнитаника у погледу иримене човекове воље на природу. Ну природие науке подељене су, у главном, у \цве гомиле. У прву гомилу долазе оне које се баве систематизовањем и описивањем прирОДних предмета без обзира на појаве, које се на њима врше, а у другу оне, које се баве изучавањем природних појава и узрока. Ону прву групу сачињавају дескриитивне а ову другу каузалне науке. Али како се појави не могу одвојити и носматрати као нешто засебно од предмета, на којима се врше, као што се и сами предмети не могу разумети без нознавања унутарњих процеса, који чине живот њихов, то на тај начин и све природие науке чиие .једну целину, која се строго узевши, не може ни одвајати, те се то може узети с једне стране као аномалија. Природа је једна целина, један колос испреплетан безбројним плетеницама најразноврснијих чињеница и појава који стоје у вези и односу једно према другом тако да, једно без другог нити могу опетати нити се могу разумети. Најмањи делић од те колосалне целине зависи како од. осталих делића, који укупно с њиме сачињавају ту целину тако п у погледу саме те целине. Према томе и све природне науке треба изучавати једну с другом у вези, јер су и предмети којима се оне баве тесно међу собом повезани. Нарочито је овако изучавање природе у целини нужно у ранијем добу индивидуалног развитка кад се више на природне пред-

') Предаиање држано на зсјору београдских учитеља-пца 8 и 10 јануара ов. год.