Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 251

мете и појаве гдеда очима пасивне Фантазије и кад ее наука не изучава само на}'|;е ради већ кад се вшпе хоће на ученике да ути.че васпитно. Већ и са овог гледишта јасно је, да је садашњи начин изучавања природних наука у нар. шкоди иотпунији од пређашњег, јер, док се пређе имало у народиим шкодама да изучи нешто знања само из Јестаственице сад је додато и познавање нриродних појава са тумачењем узрока и последица њихових, а детаљима у програму обухваћено .је и простије тумачење постанка и развоја иојединих предмета и појава, те је тако ова.ј предмет примењен у Нар. Школи у правом своме значењу. Сем тога новим наставним програмом наших Нар. Школа обухваћеио је изучавање природних наука на. са свим друкчијој основи него што то до сада беше. Тако, док је у иређашњем програму, који .је важио до опе године, имадо да се изучи систематично некодико представника из Јестаствениде ви!не описно, и готово шаблонским методом, дотде у новом ирограму, почињући још од другог разреда, имају да се изуче аромене -на природним предметима, који чине извесну цедину и то у току годишњих времена, даље уз посматрање природних појава које стоје у односу са биодошким животом поменутих природних чданова природе, упуте деца на посматрање гих чданова у погдеду зависности и односа једног према другоме као и у погдеду односа према општој цедини —, и најзад иоред посматрања и тумачења физичких и хемиских појава, с којима се деца сусрећу нарочито у соби, кујни, подруму, дворишту изуче и најосновнија знања из лознавања и неговања човечијег теда, што је и у старом програму бидо. Решење питања о томе да ди настава природних наука треба да заузме место у васиптно.ј шкоди поред остадих наставнИх предмета, зависи од одговора на питање: у кодико може она утицати на стварање морадног карактера и многостручности интересовања. Да се овом наставом може то постићи, кад се ученик уведе у јасно разумевање природе и њсних одношаја, п кад је буде заводео, то је доказана ствар. А да садржина појмова наставне грађе буде испуњена не само мртвом грађом већ и заогрнута топдином осећања као и да је психичко стање свести ученикове тако створено да маса знања којој је ци.т» стварања трајашњих и многостраних интереса буде кадра да пређе у морадну вољу, нужно је на само да се ученици упознаду са множином Факата, које нам наставна грађа ирирод. наука иружа, него и да се опредеди јасно зависност н одношај: како тих иојединих факати једног иреми другоме; тако и у иогледу ирема целини , а носде тога, нужно је да сс сазна и одреди подожај и одношај човека према природи као целини и иредметима у њој. Тога ради иитање о утицају наставе природних наука на остварење највишег васпитног циља додази у везу са одговором на питање: на који &е ее начин ученик мојм најбоље увести у ово разумевање ирироде и како ће што више мара и активитета за њу показати. То питање и ако није