Prosvetni glasnik

КРОСВВТНИ ГЛАСНИК

данас већ тако шорно да се не молге о њему диск-утовати ипак је решено у корист изучавања природних наука у т. зв. биоложком правцу. На тај начин измена досадашњег начина изучавања природних наука у нас, и ако доста неспретно изведена, ипак се може узети с једне стране као напредак. IIу пре него што приступимо анализовању принципа, по којима је обухваћено изучавање нриродних наука са гледишта обухваћеног у данашњем нашем наставном програму, нужно је да се обазремо на досадашњи нанин изучавања тога иредмета. Природне науке заузеде су своје место у народној шкоди још у 16. веку. Коменски је био нрви, који је одредио прави значај и важност наставе природних наука за васпитање, алп како за онда наставници нар. шкода не имађаху довољне спреме за предавање истих, то се за успех те наставе не могаше ништа трајашно и уснешно ни везиватн. С бољим напретком извођено је ово предавање прир. наука у Франкеовим заводима у Хали, и доцније у заводима Фпдантроииста. Рохов, Русо, Песталоције, Тирк у др. поклањали су у својим списима велику важност овим наукама, али практички њихове идеје разбијале су се о неспремност и неумешност оннх, који су их изводили, те тако настава прир. наука ни.је могла ухватити никаква дубљег корена у Нар. школи све до овога века. Први који је поставио основ методичком постунању изучавања природних наука био је Јибен. Он је у свом делу Д-оМаЛеп т ехлеш хпеЈосНвсћеп 1ЈпичтЈсћ1с 111 <1ег Каћи-^евсМсМе дао сасвим нов правац изучавању природних наука на супрот дотадашњем вербадизму и стекао неоспорних заслуга за методику овога предмета. Али је с друге стране оковао наставу систематисањем градива тако да је у посдедње време настава природних наука водила стрмоглавце шаблонизму и вербадизму противу кога је и сам Либен војевао. До душе и Либен је истицао за циљ наставе ирир. наука „сазнавање природе као једне ведике цедине и познавање живота, с.ида и јединства, ко.је се у природи испољава," ади је само држао да се тај циљ може постићи систематском наставом, ,по којој би учење природних наука ваљало отиочињати с оним телима која се од .1Икуј у нарочито својим изгдедом и другим особинама с обзиром на корист и штету од н.их, а нарочито отпочињати с оним тедима које дете најдакше може да схвата, на онда пробрати ствари тако да ђак у једном течају добије неку заокругљену цедину и да то у потоњим течајима буде као неко проширење цедине. . То су његова начеда на основу којих је он израдио систем нроучавања природних наука подељен у 4 годишња течаја, од којих сваки обухвата сва три царства и чини једну цедину за се, која се у доцнијим течај евима прошируј е.