Prosvetni glasnik

НАУКА. И НАСТАНА

253

По тим његовим начелима израђеии су сни иданови и програми наставног градива из природних наука у нар. школл и предавање тога иредмета још и данас у многим шкодама засновано је у духу тих Л.ибенових начела. А.ш у посдедње време устало се противу таког систематског изучавања природе и све више и више заузима маха гледиште изучавања природних наука у нар. школи у биолошком лравду. Предлоге за реФорму ове наставе у овом правцу чинио је .још Реемеслер у свом делу с1ег иа1;иг§С8с1исМ1. 1Јп1:егг1сМ. СтсЛаикеи иш1 Уог8сћ1ао'е /и е1иег ХЈт§е81а1Сип§ г1ез8еЊеи. Ре1р21§'. (Још 1860 год.) на онда 1'081е1, Те11ег и др. али је највише заслуга учинио на овоме Јунге, својим значајним делом с1ег ОогМекћ а1з Бећеп8§ешет8сћа1С, (1885 год.) у коме је одсудно устао противу систематске наставе, коју је ,1ибен засновао. Главне мисли у теоретичном делу те књиге су ове: Системском наставом у народ. школи не постиже се онај циљ, који жели да достигне настава природних наука. Васпитна је школа за опште образовање а никако за научни рад. Систематика и номенкдатура чине научни анарат, који не сме бити цнљ у народ. шкоди. Систематика је производ човекове логике а не што и ирирода. Систем иознаје само појмове као: врсте, Фамилије, родове, редове итд. али у природи не живе само та поједина бића за себе, чије представе у гдавном добнјамо само умном апстракцијом. Да је систем иродукат човечијег духа и творива доказ је и то што бива чешће да и сам један и исти испитивач у току времена одусгане од своје сопствене системе или је предругојачује. С тога дакле систем може бити само оно што је лично човеково а не и предмет природе. Свест о јединству природе не може дете добити систематисањем знања и за то што се при испуњавању прегледа системских губи садржина општег градива из вида, или кад се и утврди и испуни један део садржине не достаје сазнање о јединству остадих чданова цедине. Даље, ирегледом сувопарних класиФикација не уноси се у дечји дух никакве топлине ни саучешћа према природним творовима. Утисак природе као целине у којој васпитаник има и сам учешћа као чдан њен, раван је утиску, који чини какав хербариум иди какав јестаственички музеум. Све је то за дете само мртва Форма, према којо.ј оно не показује никаква саучешћа па ако хоћете чак и при физиолошком расматрању сиетематских јединица. Према томе систематиком природних наука не може да се упозна живот природе, Концентрацијом нриродњачке грађе по цикличким круговима, којима Либен хоће да уведе васпитаника у сазнање цедокугше природе баш обратан ци.в се постизава, јер сваки систем једногодишњег курса обухвата -само један део целине а никако целу природу а како може дете имати