Prosvetni glasnik

254

ПРОСВЕТНП гдлсннк

интереса према целини кад не иознаје више ништа од ње него један њен део само? 1 ) Систематска настава отежава образовање јасног разумевања природе вели Сајферт у предговору свогадеда АгћеИзкипДе 111 (1ег Уо1кз- ипс1 а11§етешеп Рог1 ;1лМип &88сћи1е. У најбољим уџбенидима, који су чак методски подепхавани наћићете тушта и тма закона, ако хоћете н нримерима поткрепљених о појединим нриродним појавима па ипак ученика збуњују најобичнији појави зрачења топлоте, простирања светлости. атхезије, кохезије итд. чим их у природи опазе на појединим телима. То је узрок што се неизучава у нас све у свези једно с другим ве.ћ кад је н. пр. разговор о храњељу биљака ником не пада на ум да том приликом изведе Физичке законе, који узрокују тај појав, и да га примени на друге случајеве, већ се Физика, хемија, ботаника итд. уче за себе као год да су у дечјим мозговима остављене Фиоке за сваку од ових грана науке, па кад нам која затреба а ми је само повучемо и истресемо. Пошто смо овако кратко прегледади најглавније раздоге противника систематског начина изучавања природе сад ћемо бацити неколико но^ гдеда на новије нокрете, који заузимају све више и више маха у методици овога предмета, а који су добили и у нас својих следбеника, а то су иогледи на изучавање природе са гледишта заједнице живога. У једној врдо депој књижици, која је изашда 1897 год. под насловом: „ТЉег сПе Ке&гтћезЈгеТшпдеп аиГ с!ет 6ећ1е1е Лез паГиго-езсћЈсћ!Нсћеп ХМегпсМз" од д-р Шмајда, п која је приказана у „Учитељу" за 1897|8 годину, веома депо је раздожен цео покрет, који се развио на пољу реФорме наставе природних наука у овом биодошком правцу. „Природа није никакав магацин иди дућан, вели се тамо, где су поједина бића једно поред другог као на неком стоваришту поређана тако да немају никакве везе једно с другим, већ је то једна. дивљења достојна целина, у којој су испреплетани односи једнога бића с другим, ади које све чине живог. Неколико примера расветлиће јасно ову ствар. Н. пр. наше биљке с лепим цвећем, такозване ентомоФилне биљке, не могу да буду без лако покретљивих инсеката; кад би изумрди инсекти, који су много пута за неко наше цвеће једини посредници полинизације, преношења цветног праха из прашница на тучак, онда би и ово посдедње — цвеће — изумрло; наше иољане морале би осиромашити, настуииди би онакви односи као гато владаху некад у дадеким геодошким периодама, када бејаху само папрати, маховине, гљиве, окреци, лишајеви и од виших биљака т.зв. астроФидне биљке, које ветром посредују подинизацију. Или други нример: Кад би изумрди сви зверови онда би се биљождери (разуме се дивљи нарочито) тако намножили -- подсећам само на беду од белих ') Јипде, КаШг&евсШсМе. 1>ег БогГ81е1сћ и1б 1|ећеп8§етеш8сћаЛ пећв* етег Аћћапс11ип§ Ићег 2ге1 ипс! па1иг§е8сћ1сћШсћеп ХЈп1епсћ4в.